Neprijatelj Kijeva, podjednako opasan poput Rusije, jeste i slabljenje odlučnosti Zapada, ukazao je “Vašington tajms”
Taj list dodaje i da su najviši ruski zvaničnici ukazali da su SAD i NATO u ranom “zamoru” od Ukrajine.
Unutrašnja politika sa obe strane Atlantika, kako oni tvrde, možda otvara vrata sporoj eroziji stalnog dotoka ekonomske i vojne pomoći koja je Kijev do sada održavala u životu na frontu, pa smo tako sve bliži ostvarenju Putinovog predviđanja da će zapadni saveznici na kraju pući i napustiti Ukrajinu.
“Ministri spoljnih poslova Evropske unije otputovali su u ponedeljak u Kijev i sastali se sa ukrajinskim predsednikom. Obe strane su pružile uveravanja da se antiruski savez nije raspao”, ukazuje “Vašington tajms”.
Medij ipak nije imao tako dobre izvore kao RT Balkan, koji je već pisao da su čak četiri ministra ovog puta s različitim izgovorima zaobišla Kijev – letonski, mađarski, švedski i poljski.
Bela kuća bi takođe da zakopa ideju da savezničko jedinstvo posustaje, pa je tako sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer na brifingu poručila
da postoji “veoma jaka međunarodna koalicija iza Ukrajine”.
Vodeći kandidati republikanske predsedničke nominacije u Americi, uključujući i bivšeg predsednika Donalda Trampa, zauzeli su skeptičan stav o otvorenoj američkoj pomoći Ukrajini. Republikanci su tokom vikenda pomoć Ukrajini izbacili i iz Zakona o potrošnji koji je u poslednjem trenutku sprečio zatvaranje vlade.
A previranja su, kako ukazuje “Vašington tajms”, sve očiglednija i u Evropi.
Na izborima u Slovačkoj tokom vikenda pobedio je, recimo, bivši premijer Robert Fico, koji bi da prekine isporuku pomoći Ukrajini i zalaže se za mirovne pregovore između Kijeva i Moskve.
Tako misle i neki republikanski predsednički kandidati, koji kažu da je vreme da Vašington iskoristi moć kako bi se zalagao za mir, a ne za sve skuplji otvoreni rat.
Neki analitičari, međutim, predviđaju da će se podrška Zapada Ukrajini nastaviti. Oni priznaju da je sve više razloga za zabrinutost, posebno s obzirom na gotovo nepostojeću želju Amerikanaca da se uključe u još jedan višegodišnji rat hiljadama milja daleko.
“Mislim da je strah opravdan. Bilo da se radi o umoru od Avganistana, umoru od Iraka ili Balkana. Umor je prirodno stanje u bilo kojoj vrsti ratovanja, a posebno u SAD ili drugim demokratijama. Prilično se brzo umaramo. Želimo brze rezultate”, kaže bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane za evropsku i NATO politiku tokom Obamine administracije Džim Taunsend.
Uprkos izbornom ishodu u Slovačkoj, evropski zvaničnici su u ponedeljak pokušali da prikažu jedinstven front, pa je Žozep Borelj rekao novinarima u Kijevu da blok ostaje čvrsto iza Ukrajine.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba odbija da poveruje da je odlaganje novog finansiranja iz Vašingtona zabrinjavajuće.
“Ne osećamo da je podrška SAD razbijena, jer Sjedinjene Države shvataju da je ono što je u pitanju u Ukrajini mnogo veće od Ukrajine – radi se o stabilnosti sveta”, ubeđen je Kuleba.
SAD su već dale oko 44 milijarde dolara direktne vojne pomoći Ukrajini od početka sukoba, pored druge ekonomske i humanitarne pomoći. Bajdenova administracija se zalaže za više, a dodatni novac za Ukrajinu bio je centralni deo borbe oko zakona o potrošnji koja je podelila republikance na Kapitol Hilu.
EU i njene države članice dale su Ukrajini 88 milijardi dolara ukupne pomoći od početka rata u februaru 2022. godine, a najmanje 27 milijardi dolara od toga otišlo je direktno ukrajinskoj vojsci, naveo je Raša tudej Balkan.
