Šef CIA-e Vilijam Barns hitno odlazi u Kijev, gde će imati sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, piše “Azia tajms”.
Sada vredi postaviti pitanje – zašto Barns ide tako hitno, zapitao se novinar “Azia tajmsa” Stiven Brajen, koji je i dao odgovor na to pitanje – jer će Ukrajina implodirati.
Brajen navodi da se ukrajinski režim urušava, što, kako dodaje, nije iznenađujuće. “Ukrajina je imala previše žrtava da bi preživela mnogo duže. Ukrajina ili mora da pronađe način da sklopi dogovor sa Rusijom ili da se suoči sa unutrašnjom pobunom”, navodi se u tekstu koji je objavljen pre dva dana.
Takođe se navodi da Zelenski priprema scenu za čistku i hapšenje prvog čoveka ukrajinske vojske generala Valerija Zalužnog. Verovatno će, navodi Brajen, pripremiti teren za otpuštanje trojice generala vezanih za Zalužnog, a podseća i da je glavni pomoćnik Zalužnog već poginuo u onome što je opisano kao nesreća.
Drugim rečima, Zelenski se sprema da smeni tri glavna komandanta Oružanih snaga Ukrajine Sergeja Naeva, komandanta Operativno-strateške grupe “Tavrija“ Aleksandra Tarnavskog i komandanta sanitetskih snaga Oružanih snaga Ukrajine Tatjane Ostaščenko.
Ukrajina je, navodi Brajen, prošla kroz “tri faze” vojske, s tim da većinu sadašnjih trupa čine stariji muškarci, žene i dečaci bez obuke. Oni postaju praktično topovsko meso u pokušajima da se zaustave Rusi. “Ali, Rusiji se ne žuri”, navodi se dalje.
Tihi rat koji već traje
Ruska strategija je da “ukrajinske oružane snage iskrvare i da se stvori politička kriza u Kijevu. Ti napori im se i ostvaruju, pre roka, što je iznenadilo i same Ruse, ali I Vašington.
Već je poznato da je u Kijevu izbio unutrašnji rat između Zelenskog i njegove birokratije s jedne strane, i rukovodstva ukrajinske vojske, s druge strane.
To je postalo toliko očigledno kada je general Zalužni jasno rekao za londonski “Ekonomist”, da je ukrajinskom ratu potrebna pauza ili prekid vatre.
Međutim, Rusiji se ne žuri ni oko primirja jer za sada nemaju za to nikakav podsticaj ukoliko bi im NATO trupe ostale kraj granice, navodi se dalje u tekstu.
Autor teksta smatra da je jedna od ključnih grešaka Zelenskog i šefa ukrajinske Vojne obaveštajne službe Kirila Budanova bila napad na rusku teritoriju, miniranje kritične infrastrukture, uništavanje aerodroma nuklearnim bombarderima i slanje dronova kamikaza na Kremlj.
Jer to je ruskim liderima pokazalo koliko je Ukrajina opasna po rusku nacionalnu bezbednost. Ovi napadi su učinili gotovo nemogućim postizanje modus vivendi između Ukrajine i Rusije osim ako, kako to traže Rusi, NATO ne izađe i Ukrajina ne bude demilitarizovana.
Ukrajina sada može da čeka odmazdu, jer postoje infomacije da su Rusi nabavili 1.000 ili više raketa za ispaljivanje na infrastrukturu Ukrajine. U zavisnosti od toga šta će se desiti u narednim danima u Kijevu, Rusija će verovatno koristiti infrastrukturne napade da još više pritisne Ukrajinu.
Berns će pokušati da ubedi Zelenskog da “ćuti” jer već ima dovoljno uslova za pobunu vojske. Ako odluči da ćuti, naročito dok Kongres uzima milijarde dolara više za Ukrajinu, imaće šanse da opstane, navodi se u tekstu.
Takođe se ističe i da Zelenski uspeva da opstane na vlasti jer kupuje lojalnost, to jest dozvoljava zvaničnicima da kradu koliko god mogu i na taj način ostaju lojalni.
Protivnici Zelenskog itekao znaju za tu korupciju i o njoj javno govore I sad se čeka da li bi to moglo da stigne i do američkog Kongresa koji daje novac Ukrajini.
Berns, koji hitno odlazi u Kijev, ne može da ide protiv politike Vašingtona, a to je da odugovlači rat u Ukrajini dok Bajden ne bude ponovo izabran.
Štaviše, Vašington želi NATO u Ukrajini. Dok Vašington zna da ne može da uvede Ukrajinu u NATO dok Ukrajina ne pobedi u ratu, nakon što Bajden ponovo bude izabran, SAD mogu da počnu da stavljaju stvarne borbene snage NATO-a, počevši od vazdušnih snaga. Stoga je Vašington spreman da rizikuje dugoročnu stabilnost i održivost NATO-a u ime pokušaja da NATO baze postavi u Ukrajini u oblast za koju Rusija smatra da je izuzetno osetljiva.
Aliu, politika Vašingtona je fantazija. NATO rat sa Rusijom, ako je to ono kuda smo krenuli, uništiće Evropu. NATO nije spreman za takav rat ni sada, ni u narednih pet godina. Štaviše, nije jasno da politika Vašingtona ima podršku među zemljama članicama NATO-a, navodi se u tekstu “Azia tajmsa”.
Ni Rusi verovatno ne žele rat u Evropi jer bi sukob takvih razmera lako mogao da uključi taktičko nuklearno oružje. S obzirom na raspored koji Vašington ima na umu, Rusija će biti pod pritiskom da završi rat u Ukrajini u roku od godinu dana. To bi moglo navesti Rusiju da fokusira svoje napade na Kijev ili, alternativno, na druge važne ukrajinske gradove, sa Odesom i Harkovom na čelu liste meta.
