Putinov plan se polako sprovodi, piše briselski portal Politiko, aludirajući na to da doskorašnji bliski saveznici Ukrajine polako postaju prezasićeni.
Kako se navodi, ruski predsednik Vladimir Putin “malo je tajio svoj plan da nastavi s pritiskom na Ukrajinu dok Zapad ne popusti”.
Nakon više od 500 dana rata, sada ima razloga da veruje da stvari funkcionišu onako kako se nadao, čak i ako se događaji ne odvijaju onako kako je zamislio, piše dalje taj postal, a prenosi Večernji list.
Naime, vlade u Poljskoj, Estoniji, Slovačkoj i drugim zemljama u srednjoj i istočnoj Evropi bile su među najvernijim saveznicima Kijeva od prvog dana ruske invazije. Osim što su slali oružje i pružali dobrodošlicu milionima ukrajinskih izbeglica, oni su bili najglasniji zagovornici Ukrajine na Zapadu, zalažući se za čvrst stav prema Moskvi usprkos nećkanju nekih drugih zemalja poput Francuske i Nemačke.
Ali u situaciji suočavanja sa skorašnjim izborima ili drugim domaćim izazovima, neke od njih postaju nervozne zbog uticaja Ukrajine koja će se jednog dana pridružiti EU, te se ta podrška počinje kolebati.
Najupečatljiviji primer je Poljska, čiji je premijer Mateuš Moravjecki u sredu najavio da će prestati da isporučuje novo oružje Ukrajini. Izjava je označila zapanjujuću eskalaciju u sporu između Kijeva i njegovog najbližeg suseda EU oko isporuka žitarica za koje Varšava tvrdi da podrivaju proizvodnju poljskih poljoprivrednika. U Poljskoj su, naime, parlamentarni izbori zakazani za 15. oktobar.
“Ukrajina shvata da se poslednjih meseci ne graniči s Poljskom, već s poljskim izborima”, rekao je za Politiko Ivan Krastev, predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji. Dakle, za sada su “glasovi stotinu hiljada poljskih poljoprivrednika važniji za vladu od onoga što će biti cena za Ukrajinu”, dodao je.
Iako je primamljivo otpisati napetosti kao izborni vatromet, postoje razlozi za verovanje da bi one mogle potrajati i nakon kampanje. Kako je istakao zapadni diplomata koji je želeo da ostane neimenovan, spor oko žita između Varšave i Kijeva otkriva dublje sumnje oko pridruživanja Ukrajine EU.
Problem za Kijev je i taj što pdrška ne nestaje samo u Poljskoj. Od početka rata, baltičke zemlje predvodile su proukrajinski lobi u Briseu i Vašingtonu, a možda niko tako glasno ili uspešno kao estonska liberalna premijerka, Kaja Kalas.
Ali Kalasin kredibilitet je pretrpeo udarac zbog skandala u koji je bio upleten njen suprug, za kog je otkriveno da poseduje udeo u kompaniji koja je nastavila da posluje u Rusiji nakon invazije, čak i dok je njegova supruga zagovarala prekid svake trgovine s Moskvom.
Kalas je od tada puno tiša u tom smeru otkako je skandal izbio krajem avgusta, lišavajući Kijev jednog od njegovih najjačih zagovornika u zapadnim prestonicama.
Zatim je tu i Slovačka. Ta srednjevropska zemlja bila je među najvećim podupiračima Ukrajine u Evropi, ali izbori 30. Septembra mogli bi je preko noći pretvoriti u skeptika.
Robert Fico, populistički bivši premijer zemlje, vodi kampanju na proruskoj, antiameričkoj platformi koja se protivi sankcijama protiv ruskih pojedinaca i daljim isporukama oružja Kijevu. On je na putu da pobedi na izborima.
Pobeda Fica dala bi mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, jednom od najvećih evropskih skeptika u Kijevu, saveznika na pozornici EU.
Ako njegova stranka dobije dovoljno podrške da bude deo vlade, rekao je Fico za AP ranije ovog meseca, “više nećemo slati nikakvo oružje ili municiju u Ukrajinu.”
