Bajdenova administracija namjerava da odloži odluku o odobrenju za izgradnju najvećeg terminala za izvoz prirodnog gasa u SAD.
Navedeni projekat, Prolaz Kalkasije 2 (Calcasieu Pass 2) ili CP2, nalazi se među 17 dodatnih terminala, koje je predložila industrija fosilnih goriva, preneo je Njujork Tajms.
CP2, projekat vredan 10 milijardi dolara, nalazio bi se duž pomorskog kanala koji povezuje Meksički zaliv sa jezerom Čarls i izvozio bi do 20 miliona tona prirodnog gasa godišnje, čime bi povećao trenutnu količinu izvezenog američkog gasa za oko 20 odsto.
Projekat najpre zahteva odobrenje od Federalne regulatorne komisije za energiju pre nego što bude prenet na razmatranje Odeljenju za energetiku.
Bela kuća bi sada trebalo da naloži Odeljenju za energetiku da svoju procenu pomenutog projekta proširi na razmotranje uticaja na klimatske promene, kao i na ekonomiju i nacionalnu bezbednost, piše Njujork tajms, pozivajući se na neimenovane izvore.
Projekat bi mogao da bude prolongiran i nakon novembarskih izbora, što bi predstavljalo problem za taj i 16 drugih predloženih terminala.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada se američki predsednik Džozef Bajden priprema za predizbornu kampanju, jer bi to verovatno bilo otežavajuća okolnost za njegov reizbor, čime podilazi klimatskim aktivistima, pre svega onim mlađima, koji su mu pomogli da pobedi na izborima 2020. godine, a koji su bili veoma rezgnirani prošle godine zbog toga što je Bajdenova administracija odobrila projekat Villov, ogromne operacije bušenja nafte na Aljasci, navodi Njujork Tajms.
To se događa i u momentu, kada su Sjedinjene Američke Države vodeće u svetu i u izvozu tečnog prirodnog gasa i u proizvodnji nafte i gasa, a zemlja ima sedam izvoznih terminala, dok još pet je već u izgradnji.
S druge strane, republikanci i bivši predsednik Donald Tramp, za koga se očekuje da bude protivkandidat Bajdenu na izborima u novembru, verovatno će pokušati da iskoriste svako odlaganje u davanju dozvole za projekat i optuže Bajdena da koči razvoj američke energetike, napominje list.
“Ovaj potez bi predstavljao funkcionalnu zabranu novih dozvola za izvoz prirodnog gasa”, rekao je danas republikanski lider u Senatu Mič Mekonel.
Njujork Tajms napominje da je prirodni gas, koji se prvenstveno sastoji od metana, čistiji od uglja kada sagoreva, ali metan je kratkoročno mnogo snažniji gas u poređenju sa ugljen-dioksidom i može da curi bilo gde duž lanca snabdevanja – od proizvodnog izvora do postrojenja za preradu do ploče za kuvanje.
