Nedavno objavljen tekst: “Svetska lestvica digitalne konkurentnosti: Susedna Slovenija od nas bolja za 20 mesta”, naveo je mnoge na razmišljanje.
U tekstu se kaže: “Hrvatska je zauzela 55. mesto od ukupno 64 vodeće svetske ekonomije na najnovijoj IMD – Svetskoj lestvici digitalne konkurentnosti 2021. koju je objavilo Nacionalno veće za konkurentnost. Hrvatska je najbolje pozicionirana u kategoriji znanja (47), a najlošije u spremnosti za budućnost (60)”.
To je problematično ne zbog činjenice što je Hrvatskoj bliska država, udaljena od Zagreba jedva 30-ak kilometara, toliko bolja, već zbog toga što su im startne pozicije pre 30-ak godina bile vrlo slične. Dve u bivšoj državi najnaprednije republike svoj nezavisni put počele su da grade iste godine, piše Poslovni dnevnik.
Niko pritom ne izuzima činjenicu ratnih vihora 90-tih koji su pogodili Hrvatsku, a Sloveniju nisu, i ako su krenuli s iste startne linije može se reći da su Slovenci trčali bez prepreka, a Hrvati s preprekama.
Ipak ostaje pitanje 30-ak godina kasnije, zašto su susedi bolji za 20 mjesta, ali i zašto je još čitav niz članica EU bolji i za više mesta, te zašto je Hrvatska na ovoj lestvici poslednja od zemalja EU i u ovom trenutku prestiže jedino pojedine latinoameričke države i nikog više.
Rado pričaju o Rimcu i Infobipu
Često se hvale svojim našim koji masovno rade izvan države, često pišu i o uspesima hrvatskih startapa koji postaju jednorozi i privlače strane ulagače… U čemu onda leži problem?
Ne bi li trebalo da budu daleko bolji od niza zemalja, ne bi li trebalo da budu barem odmah iza Estonije? I eto ga, odgovor dolazi sam po sebi. Estonija, uz odluku države da bude digitalna i time predvodnica 21. veka, protiv Hrvatske u kojoj startapi i ostale tehnološke kompanije uspevaju uprkos državi.
Vratimo li se malo u vremena pre pandemije, koja nas je sve gurnula u digitalizaciju pa tako i državni aparat, i pogledamo tretman koji je ICT sektor u Hrvatskoj dobijao od države njen položaj na lestvici digitalne konkurentnosti i slepcu bi bio jasan, piše Poslovni dnevnik.
Malo ko je unutar državne strukture imao sluha za apele ICT zajednice i njihovo ukazivanje kako trebaju i moraju da budu deo strateške industrije u Hrvatskoj.
I sve se to kroz godinu i po dana promenilo i danas hrvatski vlastodršci rado pričaju o Rimcu i Infobipu, kod nekih od njih dovode EU čelnike na fotografisanje i slično, međutim ta 2019. treba da im svima bude opomena.
Jer ako se Hrvatska po završetku pandemije, a on će doći pre ili kasnije, vrati starim modelima ponašanja, kroz godinu ili dve ponovo gledati neke lestvice i pitati se zašto je država udaljena svega 30-ak kilometar od nje, koja je u svoju nezavisnost krenula kada i Hrvatska pre 30-ak godina, bolja za 20 ili više mesta.
