Lakonikos je postala pomorska destinacija na kojoj se iz tzv. ruske “flote u senci” prekrcava nafta u druge tankere koji je prevoze do konačnih destinacija.
Da li ste čuli za zaliv Lakonikos? Reč je o delu Sredozemnog mora koji je postao veoma interesantan od uvođenja međunarodnih sankcija Rusiji sa ciljem ograničavanja mogućnosti izvoza nafte i ostvarivanja veoma visokih deviznih prihoda koji mogu da olabave Putinov režim finansiranja rata u Ukrajini.Naime, istraga Bloomberga utvrdila je kako je Lakonikos postala pomorska destinacija na kojoj se iz tzv. ruske “flote u senci” prekrcava nafta u druge tankere koji je prevoze do konačnih destinacija. Iako se na prvu čini kako se radi o vrlo ozbiljnom kršenju sankcija koje će netko urgentno penalizirati, izgleda da su trgovci pronašli način da zaobiđu sankcijski režim i zarađuju posredujući između ruske ponude i globalne potražnje.
Isto tako, utisak je kako i Zapadu, posebno Evropskoj uniji, odgovara da se ne smanjuje drastično globalna ponuda nafte jer bi radikalno smanjenje iznova moglo podstaći snažni rast cene ključnog svetskog energenata, što bi bio impuls za oživljavanje inflacijskog trenda.
Imamo tako situaciju u kojoj grčke vlasti tvrde da nemaju pravnu mogućnost intervencije koja bi blokirala pretovar nafte iz tankera u tankere jer se sve odvija oko šest milja izvan grčkih teritorijalnih voda, pa svi čekaju šta će reći EU.
Reakcija EU na istragu Bloomberga nije bila posebno žestoka. Šef EK za trgovinu Vladis Dombrovskis prokomentirao je kako će institucije EU nadzirati primjenu sankcija te će posebno raditi s zemljama gde primete neobične obrasce trgovine. Obratite pažnju da je ovo reakcija na istragu velikog i uglednog medija.
Treba naglasiti kako su količine nafte koje se prekrcavaju u zalivu Lakonikos vrlo značajne; samo tokom Bloombergove istrage, tj. praćenja tankerskog prometa, oko 23 miliona barela nafte prebačeno je s jednog na drugi tanker od početka godine. Ovo je samo jedan od primera da su sankcije prema režimu Vladimira Putina u svojim delovima ne samo upitne što se tiče konačnog učinka, nego i svesno mekane.
Zaliv Lakonikos nije jedino mesto gde se zaobilazi “naftni embargo”. Bloomberg piše da su trgovci i brodarske kompanije pronašle više načina za trgovinu. Slična aktivnost kao u zalivu Lakonikos odvija se i kod Ceute, španske enklave u severnoj Africi. Nakon prekrcavanja, Bloombergova je hipoteza, nafta se vozi prema azijskim tržištima.
Posao s pretovarom ruske nafte iz jednog u drugi tanker, kako bi se zaobišle sankcije (STS), osetljiva je operacija koju je praktično nemoguće sigurno izvesti bez usluga evropskih kompanija. Naime, jedino kompanije iz članica EU smeju da pružaju takve usluge ukoliko je nafta kupljena po ceni nižoj od one koju je G-7 odredio kao limit.
Postoji i pitanje ekološke sigurnosti čestog prekrcavanja nafte na otvorenom moru, pogotovo jer se radi o floti starih tankera. Tankeri koji su uključeni u ovaj posao prosečno su stari 18 godina, a imaju i nejasan status kod osiguranja. Grčka se kao članica EU zalagala za što viši limit cene na rusku naftu, ali isto tako pod njenom zastavom plove brojni brodovi, uključivši značajni broj tankera.
Što se tiče španskih vlasti, odnosno pretovara kod Ceute, treba reći da su Španci poslali upozorenje kompanijama koje daju brodarske usluge i poručili im kako ne smeju učestvovati u poslovima pretovara nafte zbog naftne prohibicije EU.
EU je naložila članicama da kompanije koje učestvuju u trgovini nafte moraju proveravati ateste nafte u čijem transportu nekako učestvuju, što znači da se prvenstveno mora poštovati limit cene nafte koja se prevozi, a što znači da nafta mora biti osigurana.
Ako je tako, koja je onda poenta tajnovitih pretovara, “flote u senci” i blage reakcije evropskih birokrata? Imamo li situaciju u kojoj je bitno imati radikalni sankcijski mehanizam zbog političke propagande, ali ne baš tako snažan u stvarnosti, kako ne bi došlo do slabljenja ponude na globalnom tržištu nafte?
