Sve je više izveštaja da teritoriju Ukrajine pod ruskom kontrolom maha uzimaju gerilski napadi na ruske vojnike i novoinstaliranu političku elitu.
Strani mediji prenose izjave analitičara o tome da je sve uočljiviji trend partizanskog delovanja protiv ruske vlasti u Ukrajini te da o događajima većinom u oblastima Herson i Zaporožje, ali i šire, vesti stižu i s ruske i s ukrajinske strane.
Iako je očigledno da su deo tih unutrašnjih udara izvele specijalne jedinice ukrajinskih oružanih snaga, neki analitičari kažu kako postoje dokazi da su deo napada izvele ilegalne gerilske organizacije, oformljene duboko na teritoriju pod kontrolom Rusa.
Ruskim snagama neće biti lako vladati novoosvojenim područjem. To je na teži način krajem maja saznao Andrej Ševčik, gradonačelnik Enerhodara kojeg su postavili Rusi.
Pred majčinom kućom Ševčik je teško ranjen u snažnoj eksploziji podmetnute bombe zbog čega je, piše Njujork Tajms, bio primoran da prepusti gradonačelničku stolicu zameniku.
On danas upravlja gradom iz hotela oko kojeg je dao podignuti betonsku ogradu. Samo nedelju dana posle događaja u Enerhodaru, u 100 kilometara udaljenom Melitopolju autobomba eksplodirala je blizu kancelarije Jevgenija Baličkog, političara bliskog Moskvi. Pisalo se još i o napadu na ruske granične čuvare, a praktično od samog početka rata čuje se o požarima u ruskim skladištima nafte i vojnim kompleksima.
Pišući o toj temi, britanski Gardijan upozorava da je partizansko ratovanje u Ukrajini tema u kojoj je mnogo nepoznanica.
Ukrajinskoj strani stalo je do što veće promocije uspešnih napada, a ruskoj stani da se o njima čuje što manje, osim u slučajevima kada im mogu poslužiti kao opravdanje za strože postupanje na osvojenim teritorijima. Teško je, razlaže dalje Gardijan, znati u kojoj su meri za napade odgovorne specijalne ekipe ukrajinske vojske, a koliko je reč o unutarnjem pokretu otpora poput onoga koji je izrastao u borbi protiv nacista u vreme Drugoga svetskog rata.
Ipak, neki analitičari veruju da su za rastući broj incidenta na okupiranoj teritoriji zaslužni ukrajinski partizani. Među njima je Aleksandar Motul, istoričar i stručnjak za Ukrajinu sa Univerziteta Rutgers.
U članku za portal 1945 Motul navodi da je prikupio podatke s ukrajinskih medija u kojima se kao počinitelji eksplicitno navode partizani.
“Moguće je, naravno, da je delom reč o akcijama ukrajinskih specijalaca. Takođe, i da su podaci nepotpuni te da mnoge akcije uopšte nisu medijski zabežene. Ali, uzimajući sve to u obzir, broj gerilskih akcija je impresivan i ocrtava trend jačanja partizanskog delovanja na područjima pod ruskom vlašću”, napisao je Mouyl.
Plod mašte
Međutim, neke vesti sigurno su samo plod mašte. Kao maštovita priča pokazala se ona o misterioznom ukrajinskom pilotu, prozvanom “Duh Kijeva”, i njegovu obaranju 40 ruskih letelica. U urbane legende zasad spada i priča da su se Ukrajinci rešavali ruskih vojnika dajući im otrovane pite. Međutim, opravdano se sumnja da su mnoge priče o ubijenim i nestalim ruskim vojnicima istinite.
Prema navodima Gardijana, prilično je očigledno da je plan za partizansko ratovanje odavno i pomno isplaniran. Sergej Kuzan, šef Ukrajinskog centra za bezbednost i saadnju, ukrajinskog think tanka specijalizovanog za vojnu analizu, kaže da su se ukrajinske partizanske snage počele da se obučavaju nakon ruske intervencije 2014. godine.
Deo službene strukture nastale su prošlo leto. Partizanske snage su, uz teritorijalnu odbranu, uvedene kao mera širom zemlje, objašnjava on. I dok su hiljade Ukrajinaca ušle u teritorijalnu odbranu, stotine su se dobrovoljno javile za partizansku obuku. Kuzan navodi kako su partizanske snage obučene za pružanje otpora u slučaju da njihova oblast padne pod okupaciju.
Ruski svet
Njihov je zadatakda izgrade mreže doušnika, pokreću informacione kampanje protiv okupacijskih snaga, dojavljuju informacije ukrajinskim vlastima i izvode atentate na visokopozicionirane kolaborante i zapovednike okupatorske vojske. Partizanske snage su obučile specijalne jedinice, koje izvode najteže akcije, a ideja iza stvaranja “pokreta otpora” jest da se neprijatelj nikad ne oseća sigurno.
“Nedavno su partizanske snage u Harkovu, Zaporižji i Hersonu izvele koordiniranu akciju širenja letaka i nalepnica protiv tzv. ruskog sveta”, rekao je Kuzan za Gardijan. Kako kaže, porodice partizanskih snaga evakuisane su s posle osvojenih područja te je država preuzela obavezu da se za njih pobrine.
Partizanske snage nisu, kaže, učestvovale u akcijama na teritoriji Rusije.
Međutim, akcija s druge strane granice je bilo. Osim napada na granične čuvare, javljano je o napadima na skladišta goriva, železnice i zgrade Ministarstva obrane.
“Svi znamo da već mesecima takva mesta u Rusiji prijavljuju eksplozije. Međutim, objašnjenje ukrajinskih zvaničnika je da mora da je neko pušio na zabranjenom mestu. Time daju do znanja da to nije vaš posao”, kaže Kuzan.
