Stoilković: Pola veka je bila najcrnja jeres deklarisati se kao Srbin u Makedoniji, sada je – biti Makedonac u Makedoniji

Mnogo je pitanja, ali nijedan odgovor i nijedno pitanje ne odslikava situaciju u Makedoniji bolje od pitanja koje je novinarka Ana Antevska postavila predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu prilikom njegovog nedavnog boravka u Skoplju: „Gospodine Mišel, zašto je Evropska Unija stala iza primitivnih zahteva Bugarske koja, inače, tvrdi da ne postoji ni makedonski jezik, ni makedonska nacija, dok vi u Evropskoj Uniji vašim građanima omogućavate, između ostalog, da se izjasne čak da li su muškog ili ženskog pola?

Ne budite iznenađeni, a ne znam zašto bi i bili, Ana odgovor od Šarla nije dobila! Što bi se reklo, pobeže čovek kao…

A sve je bilo jasno još na potpisivanju Prespanskog ugovora, posle čega je usledila decidna izjava grčkog Ministarstva spoljnih poslova da, između ostalog, građani Makedonije ne treba ni da sanjaju da će kao Makedonci ući u EU. I upravo na tom talasu je bugarska država upregla sve svoje kapacitete u besomučnoj bugarizaciji bukvalno svega makedonskog, a suštinski – svega onog što su makedonski rodoljubi utemeljili uglavnom u tzv. toliko ocrnjivanom srpskom vremenu, pa su im makedonski komunisti to bestidno ukrali i zatim, u okviru Jugoslavije, to nadograđivali kao svoju tekovinu, surovo se obračunavajući s njima, ali i sa nama Srbima do te mere da je pola veka bila najcrnja jeres deklarisati se kao Srbin u Makedoniji.

Sada je izgleda došlo vreme da najcrnja jeres bude biti Makedonac u Makedoniji, a procesom rukovode makedonski kvislinzi i niko drugi do komunistički miljenici Albanci, koji u svojoj borbi za ostvarenje sveopštih albanskih nacionalnih interesa nemaju milosti ni za Makedonce, a kamo li za nas Srbe ili nekog drugog u Makedoniji. Štaviše, nesrećnim kvislinzima na IĆ, koji su raznim ucenama uvučeni u tu koaliciju, tradicionalno je dozvoljena samo uloga nemuštog glasača na sramotu svog naroda i svoje majčice Srbije, tek koliko da se kaže da, eto, i Srbi učestvuju u donošenju važnih odluka u Makedoniji, a to što iza istih ne stoji srpski narod koga briga.

I šta ćemo sad?
Tadašnje rukovodstvo Makedonije koketno se upustilo u ovaj proces, ne razumevajući ili ne želeći da razume da proces istorijskog revizionizma – koji suštinski obuhvata i budući odnos između Severne Makedonije i Bugarske – ne samo da će značajno uticati na rešenja u procesu pristupnih pregovora, nego i da će otvoriti stare rane i oživeti seni bugarskog fašizma koji današnju makedonsku državu smatra svojom teritorijom, makedonski narod Bugarima, i iste tumači kao romantični deo bugarske istorije, sa svim posledicama koje proizilaze iz takvog pristupa.

Treba li da podsetim na izjavu Zorana Zaeva da su Bugarska i Makedonija bile podeljene za vreme Jugoslavije? Pritom, na Srbe u Makedoniji se i dalje bije iz svih kvislinških i bugarskih oružja.

Pristalice evropskih integracija opravdavaju svaki ustupak Bugarskoj, spinom da će biti dobro za državu ako se makedonski problem unese u EU, valjda ne razumevajući da ovi uslovi onemogućavaju da taj problem ikada pređe prag EU.

Problem makedonskih pristupnih pregovora tretira se na multilateralnim osnovama, jer su bugarski zahtevi postali sastavni deo okvirnih pregovora, odnosno sastavni deo dokumenata EU, pa se kao takav ne tretira kao spor između Makedonije u Bugarske, nego kao spor između EU i Severne Makedonije, što dodatno opterećuje situaciju.

Jednostavno, makedonska diplomatija nije dorasla izazovu sa kojim se suočava država, pa su ušli u proces priprema pristupnih pregovora suprotno svim ustaljenim principima i umesto bilateralnog pristupa dobili su paket.

U proces se ušlo u paketu sa Albanijom. Tek u ovoj fazi se videlo podmetanje, pa sada bez obzira na parlamentarnu većinu, koja je poprilično klimava, proces prihvatanja bugarizacije prolazi bez problema s obzirom na činjenicu da svi pretstavnici albanskih partija svesrdno podržavaju ovaj proces, jer suštinski prihvatanjem tzv. francuskog predloga samo Albanija započinje pregovore sa EU, dok sa Makedonijom to nije slučaj.

Zašto?

Zato što mora prvo da uđe u proces ustavnih promena, da ubaci Bugare u makedonski ustav, formulacija nije poznata, ali s obzirom na komentare – to će najverovatnije biti neki viši status.

Proces ustavnih promena traje pet do šest meseci saglasno makedonskom ustavu, a za njegovu promenu potrebna je dvotrećinska većina koja za parlamentarnu većinu čak i uz pomoć svih albanskih poslanika ostaje nedostižna.

Opozicija ima kontrolni paket za ustavne promene i čini se skoro nemogućim da se u ovom trenutku to promeni.

Još na početku je bilo jasno da će ovakav predlog i ovakvo ponašanje vlasti izazvati buru reakcija. U ovom trenutku dva su moguća pravca razvoja događaja.

Prvi: da vlast formalno prihvati francuski predlog, otvori put pregovora za Albaniju, a bez implementacije na domaćem terenu i dalje ne počne pristupne pregovore i time dodatno razgnevi makedonski narod i poljulja svoju poziciju.

A drugi: da pod masovnim pritiskom javnosti i demonstracija dođe do rušenja makedonske Vlade i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

Opozicija na krilima ogromnog nezadovoljstva naroda povećava pritisak da se francuski predlog odbije i da se potraži nova šansa u nekim novim razgovorima sa EU.

Vlast, kao i svaka oktroisana vlast, čak ni kao kokoška koja vrti još jedan krug da ne bi ispala „laka”, prihvata diktat, iako zna da joj posle budućih izbora – kad god se oni desili, sledi debakl i proces “pasokizacije” iliti sudbina Demokratske stranke Borisa Tadića.

Zato deluje gotovo neverovatno da vlast, umesto da spušta tenzije, podiže ulog, izaziva i provocira sukobe, tajne službe izazivaju smutu, delovi policije se ponašaju kao drumski razbojnici ili nezainteresovana strana, sve se čini da se narod zaplaši i odustane od protesta, ali sve to izaziva kontraefekat, pa je prisutnost građanstva na ulicama svakog dana sve brojnija.

Pravi odraz raspoloženja javnosti odslikava činjenica da se preko 200 istaknutih javnih ličnosti, akademika, profesora, istoričara, pravnika, pisaca, umetnika, ekonomista i drugih, juče obratilo pismom makedonskom predsedniku iznevši svoje stavove u vezi sa takozvanim francuskim predlogom, dramatičnim pozivom, citiraću jedan deo:

“Stavili ste francusku omču na vrat makedonskom narodu, ultimativnim sporazumom između Makedonije i Bugarske, te vas pozivamo da u ovom politički zlokobnom vremenu na početku 21. veka, ne smete biti akter političkog uništenja makedonskog naroda i države” .

I eto, posle trideset godina nezavisnosti, istorija se vratila na makedonski prostor da nas sve podseti da uvek i svuda, posle svakog istorijski nerealnog, nadrealnog i naduvenog optimizma sledi težak i dug mamurluk…