Finansijska podrška, bolji i brži plasman proizvoda i investicije. To bi, članstvom u BRIKS-u dobila BiH. Uz to dolazi i veći politički uticaj, kažu stručnjaci za spoljnu politiku.
BRIKS je ekonomsko saveznišvo velikih zemalja, među kojima su Rusija, Kina, Indija i Brazil. U toj priči je i razvojna banka u Šangaju koja će plasirati novac u sve zemlje koje su u BRIKS-u.
“Za BiH bi to značilo da je politički uticajnija, da može lakše računati na ta sredstva iz nove razvojne banke, da otvara tržište, da otvara mogućnost i investiranja i plasmana svojih proizvoda u okvirima tih zemalja. A vjerovatno bi, ukoliko bi Briks prihvatio BiH što nije nemoguće, to značilo i rast regionalnog liderstva na jugoistoku Evrope”, smatra profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjaluci Miloš Šolaja.
BRIKS se širi i otvara svoja vrata. Tu šansu, kažu stručnajci, trebalo bi da iskoristi i BiH. U narednom periodu ekonomisti predviđaju potpunu ekonomsku dominaciju BRIKS-a. To će, kažu oni koji prate međunarodnu politiku, promijeniti globalni ekonomski poredak.
“Ono što nudi i BRIKS sam u ovom trenutku a to su prije svega mir i sigurnost, fer odnosi u međunarodnim odnosima, fer odnosi u ekonomskim odnosima i podrška. Taj odnos nije odnos kakav imamo prema neoliberlanim ekonomijama gdje se gleda da se naša ekonomija iscrpi zarad većih ekonomija”, rekao je magistar međunarodnih odnosa i diplomatije Lučiano Kaluža.
Četrdeset odsto svjetskog stanovništva je u BRIKS-u. Od 2011. godine u organizaciju je primljena i Južnoafrička Republika. Mnoge zemlje bi da postanu članice organizacije, a među njima su Iran, Argentina, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Članstvo ovih zemalja je odobreno, a one u BRIKS ulaze iduće godine.
