Očigledno je ključni razlog reakcije američkih vlasti strah da se ne dogodi ozbiljni poremećaj snabdjevanja.
“Fajnenšel tajms” je objavio informaciju prema kojoj su se predstavnici Bajdenove administracije sastali s najvećim igračima u globalnoj trgovini robama kako bi dogovorili da se trgovina ruskom naftom zadrži na odgovarajućem nivou, prenosi Jutarnji list.
To je veliki pomak od ranijih proklamacija Sjedinjenih Država, EU odnosno članica G7, prema kojima je nužno minimalizovati ili potpuno ukinuti uvoz ruske nafte kako bi se što više srezali devizni prihodi Kremlja i tako destabilizovala ruska ekonomija i možda čak srušio režim Vladimira Putina. Međutim, sada se u razgovorima oko ruske nafte više ne spominju pojmovi poput “embarga”, koji asocira na potpuni prekid trgovine. Upravo suprotno.
Predstavnici američkog Trezora, piše FT, sastali su se između ostalih i s menadžerima Trafigure i Gunvora, najvećim kompanijama u svetskoj trgovini robama, pa tako i naftom. Poruka američkog Trezora menadžerima je da slobodno šire svoju ulogu u trgovini ruskom naftom. Jedino bitno ograničenje koje bi američka administracija zadržala je dogovoreni limit cene na rusku naftu.
“Amerikanci su nas aktivno ohrabrivali da ponovo učestvujemo u prevozu nafte”, izjavio je za FT jedan od učesnika sastanka s američkim Trezorom.
“Na individualnim kompanijama je da donesu svoje vlastite odluke. Naš cilj je da prikažemo dopuštenu arhitekturu ograničenja cena”, izjavio je jedan od predstavnika Trezora (pandan evropskim ministarstvima finansija) i pojasnio je kako je sastanak s menadžerima kompanija imao fokus na strukturi tržišta.
Neki od globalnih trgovaca naftom, poput Trafigure, Vitola i Gunvora svojevoljno su drastično smanjili biznis s ruskom naftom jer su se bojali javnih reakcija ako nastave da isporučuju milione barela dnevno. Sada ih Amerika uverava da nemaju čega da se boje.
Bez obzira na to što su se veliki igrači suzdržavali od trgovine ruskom naftom, ona je pronalazila put do kupaca preko manjih trgovaca, koji su je pretežno isporučivali na azijskim tržištima. To je izazvalo ekološke brige jer su korišćeni stari tankeri bez zapadnih osiguranja i ostalih pratećih brodarskih usluga.
Kako prenosi Jutarnji list, očigledno je ključni razlog reakcije američkih vlasti strah da se ne dogodi ozbiljniji poremećaj u snabdevanju.
Na težini zato dobijaju ranija upozorenja onih koji su tvrdili kako puni naftni embargo, pa i ograničenje cena, može više ozbiljno da naudi zapadnoj alijansi liberalnih demokratija, a posebno Evropskoj uniji, ako dođe do prekida isporuka.
Treba voditi računa i o tome da održavanje stabilnih isporuka omogućava održavanje relativno stabilnih, prihvatljivih cena. Obnovu vere u tržišne zakonitosti u odnosu na zabrane potvrđuju i zvaničnici Trezora: “Jedan od naših ciljeva je da nafta ostane na tržištu… Ohrabreni smo jer je tržište nafte ostalo stabilno nekoliko meseci unazad, iako je ruski prihod pao 60 odsto od početka rata”, izjavio je za FT drugi zvaničnik Trezora.
Razgovori američke administracije i trgovaca naftom vodili su se u Hjustonu tokom CERAWeek konferencije.
Većina članica G7 i EU zabranile su prekomorski uvoz ruske nafte, ali je izvoz u druge države i dalje dopušten. Indija, Kina i Turska znatno su povećale uvoz ruske nafte.
“Amerikanci zaista žele da se kreće”, izjavio je jedan od trgovaca sa sastanaka, misleći na rusku naftu.
Rusija je zapretila da će prekinuti isporuke nafte nakon što su zapadne zemlje povećale vojnu pomoć Ukrajini.
