Rusija je izgubila toliko novca da sada pokušava da prikupi u kontekstu rata 4 milijarde dolara kroz porez na neočekivanu dobit.
Kremlj snažno finansijski oseća pritisak svog rata u Ukrajini da je odlučio da nametne jednokratni porez na neočekivanu dobit velikim ruskim kompanijama i njihovim vlasnicima oligarsima, prenosi Jutarnji list.
Rusija je odobrila nacrt zakona o uvođenju jednokratnog poreza na neočekivanu dobit velikim ruskim kompanijama do 10 posto, navodi se u saopštenju ministarstva finansija zemlje u utorak.
Mera je usmerena na kompanije koje su godišnje zaradile više od milijardu rubalja (11,9 miliona dolara) dobiti od 2021. godine, navodi se u objavi.
Ovim bi porezom, kako prenosi Biznis insajder, moglo da se prikupi ukupno oko 300 milijardi rubalja (3,6 milijardi dolara), rekao je Andrej Belousov, prvi zamenik ruskog premijera u intervjuu za poslovni ruski kanal RBC TV, izvestila je u utorak novinska agencija Interfax.
Belousov: Sami su predložili porez
Belousov je za RBC rekao da su same kompanije predložile porez.
“Oni razumeju da su imali ogromnu neočekivanu dobit za 2021. i 2022., jednostavno ogromnu, veću od proračuna. Imam puno poštovanja (prema preduzetnicima). Mnogi od njih su pravi rodoljubi, bez obzira na to šta ljudi govore o njima. Oni se vrlo blisko poistovećuju sa zemljom”, rekao je Belousov za Interfax.
Rusko ministarstvo finansija je u saopštenju navelo da će se porezi koristiti za socijalnu potrošnju, ali bez dodatnih detalja.
I dok u objavi nije navedeno koje bi kompanije mogle da budu pogođene porezima, analitičari za Financial Times (FT) kažu da su ruski sektori đubriva i metala verovatni kandidati.
Iako se ruska energetika suočava sa sankcijama i bojkotima mnogih zapadnih zemalja i njihovih saveznika, Rusija je još uvek važan izvoznik robe, posebno u poljoprivredi i nekim industrijskim sirovinama, što ide na ruku kompanijama u tim sektorima.
Timur Nigmatulin, analitičar ruske investicijske kompanije Finam, rekao je za FT kako očekuje da će informacije o porezima na neočekivane prihode biti “nepronične”, odnosno netransparentne, kako bi se smanjila verovatnost da će te kompanije biti sankcionisane.
Nije prvi put
Ovo nije prvi put da Rusija nameće poreze na neočekivane prihode.
Prošle je godine Kremlj nametnuo takav porez energetskom divu Gaspromu kad su cene prirodnog gasa skočile na najviše nivoe u više godina nakon početka sukoba sa Ukrajinom.
Gasprom je ostvario rekordnu dobit u prvoj polovini 2022. godine, ali neto dobit za celu godinu pala je 40 posto na godišnjem nivou, zbog povećanja poreza od strane Kremlja u drugoj polovini godine.
Ipak, cene energije sada su pale na preratne nivoe zbog straha od recesije. Ruski prihodi od energije takođe su snažno pogođeni sveobuhvatnim ograničenjima njenog izvoza, posebno nakon što je Evropska unija – ranije glavni kupac ruske energije – zabranila rusku sirovu naftu, počevši od 5. decembra prošle godine.
U prvom tromesečju 2023. Rusija je zabeležila manjak od gotovo 2,4 biliona rubalja (28,6 milijardi dolara), što je veliki obrt od zabeleženog viška od preko bilion rubalja (11,9 milijardi dolara) u prvom kvartalu 2022.
Zemlja je zabeležila pad od 45 posto u kvartalnim prihodima od energije na 1,64 biliona rubalja (19,6 milijardi dolara), prema podacima koje je 7. aprila objavilo rusko ministarstvo finansija.
