Bez investicija, snažne privrede i jasne ekonomske politike, Republika Srpska teško da može računati na oporavak nakon pandemije, upozoravaju ekonomisti. Vlasti se oslanjaju i na ličnu potrošnju građana da bi se održala ekonomija, međutim, trebalo bi i da porade na značajnijem rastu plata da bi takve projekcije bile ostvarive.
Pandemija virusa korona pokazala je da se ekonomija i privreda u Republici Srpskoj i BiH teško mogu nositi sa kriznim situacijama.
Direkcija za ekonomsko planiranje BiH za period do 2023. godine navodi da se ne očekuje stopa ekonomskog rasta veća od 3,5%.
I to da bi se postiglo ključni oslonac ekonomskog rasta trebalo bi da bude domaća potrošnja i to kroz povećanje investicija i privatne potrošnje. Postavlja se pitanje koliko su realna takva očekivanja.
“Mi imamo jako nizak nivo privredne aktivnosti, tako da kad imate nizak nivo privredne aktivnosti, 3% je u biti zanemarivo. Za jednu zemlju kao što je BiH planiranje bilo kog privrednog rasta manjeg od 10% je tavorenje u sivilu bijede i jada u kome žive i naša privredna društva i građani. Opterećenja koja su na plate prisutna su dovela do toga da praktično nema povećanja konzumacije potrošnje građana, čak naprotiv u situaciji smo da raste nivo štednje u bankama, tako da znači da se ljudi boje potrošnje jer ne znaju koliko će ova pandemija da potraje”- ističe ekonomista Zoran Pavlović.
Da bi se moglo računati na poboljšanje stanja i ekonomski rast u RS, u rješavanje problema trebalo bi da se uključi i Vlada RS. Rast proizvodnje i plata zavisi od poslodavaca, ali uz izmjene zakona, zamisao bi bila lakše ostvariva.
“Mi smo predložili Vladi da se uđe značajnije u borbu protiv sive ekonomije, da ta sredstva koja bi trebala Vlada da dobije kroz sivu ekonomiju na neki način budu podrška rastu plata i mi tražimo da se uđe u jedan projekat kakav je bio prije dvije godine kada je bilo onih 30 maraka za svakog radnika.
Takođe smo i sad tražili da se ide na smanjenje poreza i doprinosa, ali na način da ti porezi i doprinosi završe u platama radnika čime bi na neki način još podigli potrošnju, odnosno ubrzali rast privrede”- ističe predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Saša Trivić.
Stanje u RS i BiH zavisi i od privrednih i ekonomskih pokazatelja u regionu. Upravo na to osvrnula se Jelena Trivić, navodeći da je neophodno pratiti i situaciju kod spoljnotrgovinskih partnera.
“Mi 70% svog izvoza plasiramo na tržište EU. Tamo je situacija dosta drugačija po pitanju pandemije i drugačije su mjere. Mislim da ćemo mi dosta zavisiti od toga kakve budu stope rasta u Njemačkoj, Austriji, Sloveniji, Italiji, da ćemo zavisiti od tih kretanja, a puno manje od toga što neko predviđa da će rast biti baziran na domaću potrošnji ili investicijama”- ističe ekonomista Jelena Trivić.
Na području Republike Srpske najavljivalo se da će u naredne dvije godine biti obezbjeđeno oko 2 milijarde maraka za investicione projekte. Ipak, ekonomisti poručuju da prognoze ne mogu biti optimistične, sve dok se budžet oslanja na zaduženja, odnosno na domaće i međunarodne kreditore.
