“Ovaj rat je rat u kome Rusija ne može da pobedi ni u kom smislu”, rekao je analitičar odbrane Majkl Klark u opsežnoj analizi koju je objavio Bi-Bi-Si.
Klark podseća da su Putinovi inostrani vojni uspesi širom sveta posle 2008. postignuti upotrebom malih jedinica elitnih snaga, plaćenika i lokalnih grupa milicije uz rusko vazduhoplovstvo.
To je Moskvi dalo značajnu polugu uticaja po niskim troškovima tokom intervencija u Gruziji, Nagorno-Karabahu, Siriji, Libiji, Maliju i dva puta u Ukrajini tokom 2014. godine, prvo u ilegalnoj aneksiji Krima, a zatim u stvaranju samoproglašenih ruskih država u Lugansku i Donjeck, navodi Bi-Bi-Si.
U svakom slučaju, Rusija se kretala brzo na načine kojima zapadni svet nije mogao da se suprotstavi osim kroz postepene režime sankcija – ništa što bi moglo da preokrene stvarnost. Vladimir Putin je bio vešt u stvaranju “novih činjenica na terenu”, piše Bi-Bi-Si.
U februaru je ponovo pokušao u najvećem obimu u Ukrajini – da preuzme vlast u roku od oko 72 sata u zemlji od 45 miliona ljudi, koja zauzima drugu po veličini kopnenu površinu u Evropi. Bilo je to neverovatno kockanje i potpuno je propalo u prvoj ključnoj nedelji. Putin sada ima nekoliko opcija osim da krene napred kako bi ovaj rat bio veći – ili veći u Ukrajini ili veći napredovanjem van njenih granica. Eskalacija je ugrađena u sadašnju situaciju i Evropa je dostigla veoma opasan trenutak u svojoj novijoj istoriji.
Nakon neuspeha sa planom A – da preuzme vladu u Kijevu pre nego što snage predsednika Vladimira Zelenskog ili spoljni svet reaguju, Moskva je tada prešla na plan B. Ovo je bio “manevarniji” vojni pristup – da opkoli Kijev i pređe na druge ukrajinske – Černihiv, Sumi, Harkov, Donjeck, Mariupolj i Nikolajev i jednostavno guše ukrajinski oružani otpor, dok bi Kijevu pretila kapitulacija ili uništenje. I nije uspelo. Herson je bio jedini veći grad koji je pao pod rusku kontrolu i od tada se opirao ruskoj vlasti. Činjenica je da su ruske snage bile premale da bi dominirale tako velikom zemljom; imali su veoma loše rezultate iz raznih razloga; bili su slabo vođeni i raštrkani oko četiri odvojena fronta, od Kijeva do Nikolajeva, i dalje bez glavnog komandanta, piše Bi-Bi-Si.
Rusija je sada prešla na plan C, koji treba da se odrekne Kijeva i severa i koncentriše sve svoje snage na veliku ofanzivu u regionu Donbasa i preko južne Ukrajine, verovatno do luke Odesa na jugozapadu. Ovo je kampanja koju sada vidimo kako se odvija na istoku oko Izjuma i Popasne, Kurulke i Bražkivke, navodi Bi-Bi-Si.
Ruske snage pokušavaju da opkole ukrajinsku operaciju združenih snaga (JFO) – oko 40 odsto njene vojske koja je zakopana nasuprot otcepljenih republika Luganska i Donjecka od 2014. Ključni ruski ciljevi su okupirani Slavjansk i nešto južnije, Kramatorsk. Obe su ključne strateške tačke za kontrolu čitavog regiona Donbasa. Međutim, na ovaj ili onaj način, Rusija će morati da nastavi da se bori u Ukrajini. I sve dok se Kijev drži svoje trenutne linije zahtevanja ruskog povlačenja pre nego što se razmotre bilo kakvi ustupci, Putin može da uradi malo osim da nastavi dalje.
“Za Vladimira Putina lično nema povratka, a mogao bi čak biti optužen i kao ratni zločinac. Njegova jedina politička strategija je da pretvori rat u Ukrajini u nešto drugo – deo borbe za opstanak Rusije protiv zapadnih ‘nacista’ i ‘imperijalista’. Uživaju da se igraju opasnom idejom da se Rusija suočava sa ‘Velikim otadžbinskim ratom 2.0’ sa ostatkom Evrope. Verovatno ćemo mnogo više o tome čuti na Dan pobede”, zaključuje se u analizi Bi-Bi-Sija.
