Odluka Ustavnog suda BiH, kojom se poništava ranija presuda Vrhovnog suda Republike Srpske o odbijanju zahtjeva litvanske Ukio banke da joj se prizna 155 miliona KM potraživanja od zvorničke Fabrike glinice Birač u stečaju, nedopustiva je i skandalozna, smatra šef Pravnog tima Fabrike glinice Birač u stečaju Vitomir Popović.
Popović je ocijenio da takva odluka Ustavnog suda BiH predstavlja direktan udar na ustavno-pravni i ekonomski poredak Republike Srpske, te da zahtijeva hitnu reakciju političkog vrha Srpske.
- Mislim da je ova odluka Ustavnog suda BiH najveći udar na Dejtonski sporazum od njegovog stupanja na snagu 14. decembra 1995. godine. Ako se tome dodaju odluke Ustavnog suda BiH o perspektivnoj vojnoj imovini, poljoprivrednom zemljištu, šumama, vodama Republike Srpske itd, jasno je da se Ustavni sud BiH više bavi politikom, nego što treba da se bavi pravom – rekao je Popović.
Prema njegovim riječima, takav udar na Ustav i na Dejtonsku strukturu BiH nisu imali ni visoki predstavnici od Pedi Ešdauna, pa na ovamo, jer nisu ulazili u neke detalje – dakle, najveći udar na Dejton.
Popović je naglasio da je, kao sudija Ustavnog suda BiH u prvom sazivu i kao dugogodišnji univerzitetski profesor, ostao na određen način zbunjen činjenicom da Ustavni sud BiH, izlazeći izvan okvira svojih nadležnosti utvrđenim Ustavom BiH koji predstavlja Aneks četiri Dejtonskog mirovnog sporazuma, dakle međunarodnog ugovora, praktično ušao u ono što ne spada u njegovu nadležnost.
- Pravni sistem u BiH je uspostavljen tako što je pravosuđe zaokruženo i na nivou Republike Srpske i na nivou FBiH, a najviši sud koji se bavi punom jurisdikcijom u Republici Srpskoj je Vrhovni sud Srpske. U skladu sa važećim zakonodavstvom samo ovi sudovi utvrđuju činjenice, provode dokaze, analiziraju i cijene te dokaze i, defakto, meritorno odlučuju o svakom od tih slučajeva, uključujući ovaj predmet koji je bio vezan za Ukio banku – rekao je Popović.
On je istakao da je na ovakav način Ustavni sud BiH praktično zanemario sve ono na čemu se radilo proteklih osam godina, a to je da su skoro svi ugovori nastali samo za jedan dan, bez održane Skupštine A.D. Birač Zvornik, koja je bila nadređeni organ, da Specijalno tužilaštvo Republike Srpske još vodi istragu protiv određenog broja rukovodilaca iz sadašnjeg sistema Birača i Ukio banke, dodavši da je ovdje riječ o nizu tužbi koje su podnesene radi poništenja ovakvih ugovora.
Popović je rekao da su, svakako, činjenice i dokaze cijenili i Okružni privredni sud u Bijeljini kao nadležni sud, zatim Viši privredni sud u Banjaluci, a nakon toga u trećem stepenu kroz reviziju i Vrhovni sud Republike Srpske.
- Otići toliko daleko i kazati da svi ovi sudovi nisu dobro ocijenili dokaze je, najblaže rečeno, nešto što apsolutno dovodi u pitanje rad ovakvog Ustavnog suda BiH. Smatram da će nadležni koji se bave prije svega politikom u okviru Parlamentarne skupštine i institucija Republike Srpske morati da kažu kakav se želi Ustavni sud u BiH – rekao je Popović za Alumina info.
Ističući da nije sporna činjenica da se Ustavni sud BiH bavi, između ostalog, apelacijom da preispituje da li su odluke sudova i Republike Srpske i FBiH u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama i njenim protokolima, Popović smatra da Ustavni sud BiH ne može da ulazi u meritum, jer su jedini meritorni sudovi, u konkretnom slučaju, sudovi Republike Srpske.
Akademik Popović naglašava da Ustavni sud BiH na veoma perfidan i opasan način izlazi izvan okvira svoje nadležnosti.
- Ustavni sud BiH nema ta ovlašćenja, on nije ni bivši Savezni sud u nama zajedničkoj državi Jugoslaviji, a nije ni vrhovni sud BiH. Dakle, Ustavni sud BiH na jedan veoma perfidan i opasan način izlazi izvan okvira svoje nadležnosti. On je u konkretnom slučaju tvrdio da postoji povreda prava na pravičan pristup sudu u skladu sa evropskom konvencijom, što apsolutno nije tačno – rekao je Popović.
Popović smatra da su u konkretnom slučaju sva pravna sredstva u skladu sa domaćom jurisdikcijom iscrpljena, presude su donesene i u prvom i u drugom i u trećem stepenu i da su činjenice utvrđivane u svim ovim postupcima, dokazi cijenjeni onako kako je to moguće da se cijene, što znači da sudije, koje sude, cijene te dokaze, a ne sudije Ustavnog suda BiH.
Komentarišući sudije koje su učestvovali u donošenju ovakve odluke, Popović naglašava da je sastav Vrhovnog suda Republike Srpske na mnogo višem nivou, nego što je slučaj sa sudijama Ustavnog suda BiH.
- Uz dužno poštovanje, sastav Vrhovnog suda Republike Srpske je na mnogo višem nivou nego što je Ustavni sud BiH. Ako pogledate biografije, vidjećete da skoro niko od sudija Ustavnog suda BiH nije bio sudija ni osnovnog suda, nije se bavio ni smetanjem posjeda, ni razvodom braka, a kamo li sporovima od nekoliko stotina miliona KM, koji spadaju u najteže sporove i koji su proistekli iz najtežih krivičnih djela – smatra Popović.
Prema njegovim riječima, legalizovati na ovakav način nešto što nije u skladu sa Ustavom BiH znači izaći izvan kruga svojih ovlašćenja, izvan svoje nadležnosti i ako se tome doda čitav niz drugih odluka, uključujući ovu sa Ukio bankom, i ranije pomenute odluke o vojnoj imovini, poljoprivrednom zemljištu itd, Ustavni sud BiH sračunato ide u pravcu rušenja Dejtonskog i, naravno, pravnog sistema Republike Srpske.
- Odluke Ustavnog suda BiH u posljednje vrijeme, pogotovo ova koja se tiče Ukio banke, ruši kompletan pravni poredak Republike Srpske, minimizuje rad sudova u Srpskoj i nameće se kao nekakav vrhovni sud BiH. Meni je žao što sudije iz Republike Srpske učestvuju u radu tog suda, dajući mu time legalitet – rekao je Popović.
Naglašavajući da Republika Srpska ne treba da da saglasnost na ovakav rad Ustavnog suda BiH, Popović je naglasio da se pravila Ustavnog suda BiH jednostavno mogu protumačiti da ulaze u čitav niz nadležnosti koje nisu predviđene Ustavom BiH, dok nema nijedan organ u BiH koji može da kaže da pravila Ustavnog suda nisu u skladu sa Ustavom BiH.
Popović smatra da je činjenica da Ustavni sud BiH zanemaruje postojanje Dejtonskog sporazuma, kao međunarodnog ugovora koji jednostavno ne može da bude cijenjen od ovakvog Ustavnog suda kako on to čini.
- Aneks četiri Opšteg okvirnog sporazma je praktično međunarodni ugovor. To je Ustav BiH i Ustvni sud BiH ima zadatak da štiti Ustav BiH, da poštuje strukturu države onakve kakva je uspostavljena u Dejtonu, da vodi računa o tome da se ona sastoji ili da je čine Republika Srpska i FBiH, sa Brčko distriktom, kao posebnom jedinicom lokalne samouprave, i Ustavni sud BiH ne može da nameće rješenja koja izlaze izvan onog što predstavlja pravni poredak BiH – smatra akademik Popović.
Govoreći o daljim koracima, Popović je poručio da će Pravni tim Fabrike glinice Birač u stečaju tražiti preispitivanje ovakve odluke Ustavnog suda BiH, s obzirom na to da ona nije zasnovana ni na Ustavu BiH ni na Zakonu, ali da to u mnogome zavisi i od mehanizama kojima će pristupiti Vrhovni sud Republike Srpske.
