Statistika po kojoj Rusija troši ogromna sredstva za ratnu mašineriju zabrinjava Zapad jer ne mogu da pariraju Moskvi po tom pitanju.
Zbog toga stručnjaci za odbranu upozoravaju da bi to Rusiji moglo da pruži ogromnu materijalnu superiornost u ratu u Ukrajini.
Kako prenosi Blic, zvanična Moskva pretvorila je i neke tržne centre u naučno-istraživačke centre koji proizvodi dronove. Takođe, Rusi su pozvani da rade šest dana nedeljno i volontiraju u fabrikama u sklopu pojačanih ratnih napora. Postoje čak i snimci ruske televizije na kojima se vidi kako ruska deca uče da sklapaju delove municije u radionicama.
A to su, kako se pdalje navodi, samo najvidljiviji delovi ekonomske mobilizacije za koje se Vladimir Putin nada da će preokrenuti tok rata, a od koje strahuju ukrajinski i zapadni generali.
“Trenutno se nalazimo u scenariju gde Rusija troši 40 odsto BDP-a na ovaj rat. To je više od zdravstva i obrazovanja”, rekao je neimenovani zapadni zvaničnik za britanski Telegraf.
Iako se iza kulisa uveliko priča o urgentnosti situacije, zapadne vlade jednostavno ne prate korak. “To je suludo”, rekao je jedan insajder britanske odbrane, koji je tražio anonimnost pozivajući se na institucionalne prepreke u širenju informacija o zapadnoj proizvodnji oružja.
S druge strane, tajnovitost ruske odbrambene industrije i sklonost zvaničnika da nameštaju brojke u propagandne svrhe, otežavaju procenu tačnog stepena prelaska Rusije na ratnu ekonomiju. Ali skoro svi stručnjaci se slažu da se to dešava i da je opasno.
Na primer, Rusija je 2023. proizvela 1.530 tenkova i 2.518 oklopnih borbenih vozila, rekao je Sergej Šojgu, ruski ministar odbrane u izveštaju parlamentu u decembru.
On je rekao da to predstavlja povećanje proizvodnje tenkova za 560 odsto od februara 2022. godine. Proizvodnja borbenih vozila pešadije porasla je za 360 odsto, a oklopnih transportera za 350 odsto.
Zapadni zvaničnici su ovog meseca rekli za “Njujork tajms” da je Rusija na putu da proizvodi dva miliona artiljerijskih granata godišnje – duplo više od količine koju su zapadne obaveštajne službe prvobitno procenile da bi Rusija mogla da proizvede pre rata.
Ako se dodaju još i isporuke granata, projektila i dronova iz Irana i Severne Кoreje – Rusija već potvrđuje vatrenu nadmoć koju je imala na početku rata.
U petodnevnom baražu krajem decembra Rusija je na Ukrajinu ispalila 500 projektila i dronova, rekao je predsednik Volodimir Zelenski.
Istraživanje koje je ovog meseca objavio bezbednosni istraživački centar RUSI pokazalo je da je Ukrajina ispaljivala 7.000 artiljerijskih metaka dnevno tokom svoje letnje kontraofanzive, mnogo više od 5.000 Rusije. Međutim, ovog meseca, Rusi su ispaljivali 10.000, a Ukrajinci su pali na 2.000.
To ne samo da ograničava sposobnost Ukrajine da pokrene nove ofanzive, već znači da artiljerijske jedinice imaju problem da potisnu ruske topove i ostavljaju pešadije u rovovima bez očajnički potrebne vatrene podrške.
Do februara 2023, godinu dana nakon rata, evropska proizvodnja je procenjena na samo 300.000 metaka godišnje.
U novembru je Boris Pistorijus, nemački ministar odbrane, priznao da obećanje EU da će Ukrajini dostaviti milion granata do marta ove godine neće biti ispunjeno.
Implikacija je jasna: ako Zapad ne reaguje, Ukrajina može da izgubi rat. Šta će biti posle toga, niko ne zna, ali iz Moskve stižu alarmantni signali o daljim otimanjima zemlje u Evropi.
