Šta se todogađa u Moldaviji? Zadah rata nije došao samo do ruba Moldavije, već je počeo da se oseća i u samoj državi.
Hoće li Putin, iako mu u Ukrajini ne ide sve od ruke, zaista da proširi rat i na tu malu postsovjetsku državu čije je ime podcrtao u svom izlizanom rokovniku o obnovi “ruske imperijalne moći”?
Poslednjih dana u Moldaviji, tačnije rečeno u njenoj odmetnutoj proruskoj nepriznatoj (čak ni od Rusije) paradržavnoj tvorevini Pridnjestrovlje, koja se nalazi uz granicu s Ukrajinom (u dužini većoj od 400 km), došlo je do napetosti i nekoliko misterioznih napada i eksplozija, koje su mnogi protumačili kao pripremu za njeno uključivanje u rat, koji bi potom zahvatio celu Moldaviju, piše Jutarnji.
Otkad je Rusija napala Ukrajinu, Moldavija se spominjala kao sledeći cilj Putinovih osvajačkih ambicija.
Osvajanje obale
Ruskivojni plan predviđao je osvajanje cele ukrajinske crnomorske obale i izlazak na granicu Moldavije i “fizičko” spajanje s Pridnjestrovljem, koje je nastalo još i pre raspada SSSR-a početkom 1990. godine, kada se tamo vodio i rat, u kojem je ruska vojska “pripomogla” njegovom nastajanju. Kada je početkom rata u Ukrajini beloruski proputinovski predsednik Aleksandar Lukašenko davao izjavu u generalštabu beloruske vojske, svi su uočili na karti iza njega kako jedan pravac ruskog napada s Crnog mora ide i na Moldaviju, navodi Jutarnji.
Tada se govorilo da je to “omaška”, ali neposredno pred najavu ruske ofenzive na Donbas general Rustam Minekajev, v.d. zapovednika Središnjeg vojnog okruga, bez imalo uvijanja je rekao da “kontrola nad jugom Ukrajine jeste kopneno spajanje s Pridnjestrovljem”. Još je napomenuo da u Moldaviji ima “primera ugrožavanja ruskog i ruskojezičnog stanovništva”, što je posebno izazvalo uznemirenost jer su, između ostalog, takve “pretnje o ugroženosti Rusa” bile i povod i retorika koja se navodila kao “opravdanje” agresije na Ukrajinu.
Pretnje samo potvrđuju da ako Putin uspe u svojim zamislima u Ukrajini, neće stati i zadovoljiti se time. Minekajevljeve izjave niko u ruskom ministarstvuobrane nije želeo da komentariše, ali ni da demantuje, premda je iz ruskog ministarstva spoljnih poslova Lavrovljev zamenik Andrej Rudenko jasno rekao kako se “Moskva nada da se neće morati da se upliće i rešava još jedan regionalni sukob”, a kremaljski portparol Dmitrij Peskov je rekao da zasad nema razloga da se Vladimir Putin čuje s moldavskom predsednicom Majom Sandu.
Samo dan pre nego što su ruski tenkovi počeli da prodiru u Ukrajinu iz Kremlja su se kleli da ne nameravaju nikoga da napadnu. General Minekajev je čak govorio da su Rusi u samom Pridnjestrovlju ugroženi, što je potpuni apsurd jer je tamo ruski jezik službeni, škole rade po ruskom obrazovanom sistemu, a većina stanovništva poseduje i rusko državljanstvo.
I ruska amabasada u Kišinjevu objavila je da su u zemlji primetni “slučajevi diskriminacije na nacionalnoj, religijskoj (podsetimo da su Moldavci takođe pravoslavci, a na njenoj teritoriji “sukobljavaju” se Rumunska i Ruska pravoslavna crkva), jezičnoj i kulturnoj osnovi”, pa su otvorili posebne brojeve telefona i e-mailove na koje “ugroženi sunarodnici” mogu javiti o svim takvim slučajevima, nedaćama i problemima na koje nailaze, prenosi Jutarnji.
Ruskog ambasadora Olega Vasnjecova pozvali su da objasni izjave ruskoga generala, ali je on moldavsku “notu” samo primio na znanje, ne ulazeći previše u objašnjenja generalovih otvorenih pretnji.
U Moldaviji su se uzburkale strasti, podignuta je bojeva gotovost i u zemlji i u odmetnutom Pridnjestrovlju, a zemlja je, kako kažu neki analitičari – zahvaćena ratnom teskobom. Ali, bilo kako bilo, eskalacija nasilja u Pridnjestrovlju poklopila se s izjavama ruskog generala, jer samo koji dan nakon što je Minekajev zapretio Moldaviji, tamo je došlo do gužve – s dva projektila iz RPG-a pogođena je zgrada ministarstva sigurnosti u Tiraspolu, glavnom gradu paradržavne tvorevine, potom su kod sela Majak u vazduh dignuta i dva odašiljača preko kojih su emitovani ruski državni televizijski i radijski programi, a došlo je i do pucnjave i eksplozija u skladištu municije u ruskoj bazi u selu Kolbasna i pucnjave u bazi pridnjestrovske vojske u selu Parkani, ali za to nema pouzdanih informacija, piše Jutarnji.
Nakon toga predsjednik fantomske države Pridnjestrovlje Vadim Krasnoselski podigao je stupanj bojeve gotovosti na najviši “crveni” nivo, postavio je vojne kontrolne punktove na “granici” s Moldavijom i otkazao najavljenu paradu 9. maja povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu.
Proevropska moldavska predsednica Maja Sandu, koja je nakon pobede na izborima okrenula Moldaviju prema Evropi, stavivši kao glavni strateški cilj prijem u EU, rekla je na nacionalnom veću obrane da je do eskalacije u Pridnjestrovlju došlo zbog “sukoba tamošnjih suparničkih političkih struja” i da im je cilj destabilizacija Moldavije u čijoj se blizini vodi rat.
Predsednica Sandu takođe je donela odluku da se pojačaju vojne i policijske snage uz liniju razgraničenja s Pridnjestrovljem, ali i uz granicu s Ukrajinom koju kontrolišu legalne i legitimne vlasti u Kišinjevu. U Moldaviji je inače od početka rata primljeno više od 250 hiljada ukrajinskih izbeglica, a predsednica Maja Sandu zabranila je javno isticanje i propagiranje ratnih ruskih simbola “Z” i “V”, kojima su oslikane mnoge zgrade u odmetnutom Pridnjestrovlju.
Uznemirenost ne vlada samo u Moldaviji, već i u Rumuniji koja graniči s Moldavijom. Naime, ako izbiju sukobi u Moldaviji, rat dolazi na jugoistočne granice NATO-a. S obzirom na to da su stanovnici Moldavije u najvećem broju etnički Rumuni, pitanje je kako će reagovati Bukurešt, a eventualnim uvlačenjem Moldavije u rat zemlja postaje ruski poligon za destabilizaciju jugoistočnih zemalja EU i NATO-a – Rumunije, Bugarske i Grčke, a verojatno i celog Balkana.
Moldavija, koju nazivaju i slepim crevom Europe ili maglovitim zaboravljenim područjem Starog kontinenta, zapravo bi mogla da postane veća pretnja Evropi od rata u Ukrajini. Kroz nju ne prolaze važni naftovodi i gasovodi, ali ako bi pala Putinu u ruke, postala bi važan poligon za destabilizaciju Evrope i, kako navode neki vojni analitičari, verovatnije područje mogućeg sukoba NATO-a i Rusije nego što je to Ukrajina.
