Redovni član i bivši predsednik separatističke tzv. Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU), penzionisani profesor rusinistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Julijan Tamaš, već duže vreme u javnosti istupa kao žestoki kritičar srpskih vlasti, ma koje ideološke orijentacije bile, iznoseći na njihov račun krajnje zlonamerne i apsolutno neutemeljene optužbe, poput one da su odgovorne za navodnu “balkanizaciju” Vojvodine.
Pomenute Tamaševe konstrukcije su
dostigle vrhunac u intervjuu koji je za
balkanski servis “Al Džazire” marta prošle
godine dao bivšem predsedniku Nezavisnog
društva novinara Vojvodine (NDNV),
osvedočenom srbomrscu i eksponentu
zapadnih interesa Nedimu Sejdinoviću. U
ovom intervjuu, čiji je šlagvort mapiranje
navodnih istorijskih uzroka rusko-
ukrajinskog sukoba, i koji obiluje antisrpskim
i antiruskim stavovima, izneo je tezu “s one
strane” zdravog razuma da odlukama vlasti
Srbije kao suverene države zapravo upravlja
predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin,
koga je inače uporedio sa vođom nacističke
Nemačke Adolfom Hitlerom, optužujući
srpskog predsednika Aleksandra Vučića da
od dolaska na vlast “neguje Putinov imidž”.
Pored toga, u pokušaju da opravda NATO
bombardovanje naše zemlje, izneo je gnusnu
laž da je do toga došlo kada je “milion
Albanaca podignuto sa
svojih ognjišta i proterano u šume”.
Ono što je posebno interesantno je da je u
ovom intervjuu na nekoliko mesta istaknuto
da je Tamaš 1996. godine dobio “prestižnu”
Povelju 55 osnivača nezavisne Ukrajine, te
da je redovni inostrani član ukrajinske
Nacionalne akademije nauka i umetnosti. S
tim u vezi, treba napomenuti da su konekcije
Tamaša sa Ukrajinom dodatno ojačane od
prošlogodišnjeg izbijanja rusko-ukrajinskog
konflikta, kada je od strane režima
Volodimira Zelenskog odabran kao jedan od
stranih lobista, sa zadatkom da “širi reč” o
navodnoj ničim izazvanoj ruskoj agresiji na
miroljubivu Ukrajinu, za šta na mesečnom
nivou prihoduje veoma izdašne honorare. Da
se još malo zadržimo na ovoj temi: na
platnom spisku ukrajinskih vlastipo istom
osnovu kao i Tamaš je i bivši lider Lige
socijaldemokrata
Vojvodine (LSV) Nenad Čanak, koga sa
Tamašem povezuje i to što je bio na čelu
Skupštine AP Vojvodina 2003. godine, kada
je ovo telo donelo Odlukuo osnivanju VANU.
Još jedan aspekt u kojem treba pomenuti
Tamaša, a koji je trenutno i više nego
aktuelan, jeste njegova podrška predsedniku
Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)
Vladimiru Kostiću, pružena 2015. godine u
kontekstu Kostićeve u najmanju ruku veoma
problematične izjave da je “jedina politička
mudrost” kako dostojanstveno napustiti
Kosovo, jer ono ni de jure ni de facto više
nije u rukama Srbije. Naime, imajući u vidu
da su za kraj marta zakazani izbori za novo
rukovodstvo SANU, na kojima će Kostić
i njegova “ekipa”, sačinjena mahom od
eksponenata interesa zapadnog faktora i
jednog od kreatora globalnog neoliberalnog
poretka Džordža Soroša, na sve načine
pokušati da ostane “u sedlu”, nema sumnje
da će u tome imati snažnu podršku Tamaša i
njegovih istomišljenika i mentora. A vrlo
moguće, i stranom valutom napunjenu
“čestitku” od Zelenskog.
