Evropa pretjeruje s LNG projektima, do 2030. više od pola kapaciteta će biti višak?
Kao jedan od odgovora na energetsku krizu, a u želji da osiguraju alternativne izvore ruskom gasu, niz evropskih zemalja je ubrzao planove za izgradnju nove infrastrukture za tečni prirodni gas (LNG), piše Poslovni dnevnik.
Sprovedu li se trenutni planovi, kapacitet evropskih LNG terminala mogli bi do 2030. da premaše 400 milijardi kubnih metara. S obzirom na projekcije potražnje za tečnim prirodnim gasom do kraja decenije, više od pola tih kapaciteta zapravo bi bilo višak, zaključak je analize koju je ove nedelje objavio Institut za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA).
Evropsku potražnju za LNG-om 2030. u toj instituciji procenjuju na oko 150 milijardi kubnih metara, što je nešto manje od prognoza S&P Global Commodity Insights-a (koji je gledaju na 190 mlrd. kubika), ali obe zapravo upućuju na preterano prikupljanje kapaciteta LNG-a u Evropi.
Prema prognozama IEEFA-e, stopa njihove iskorišćenosti, uz pretpostavku da se istraje na planiranim projektima, bila bi oko 36 posto. A 200-250 milijardi kubnih metara neiskorištenog kapaciteta predstavlja ujedno približno polovinu ukupne potražnje za gasom u EU-u 2021., kad je iznosila 413 milijardi kubnih metara.
U nastojanju da prekinu veze s Rusijom nove LNG projekte ili proširenje postojećih najavilo je niz zemalja EU, od Nemačke (3 kopnena i 6 plutajućih), Italije i Grčke (po 2 plutajuća), pa do Holandije i Francuske (po jedan), navode stručnjaci IEEFA-e.
Planove proširenja ima i Hrvatska. Vlada je još jesenas najavila plan udvostručenja kapaciteta LNG terminala na Krku na više od šest milijardi kubnih metara, a uz planiranu izgradnju novog gasovoda Zlobin – Bosiljevo. Vrednost tih ulaganja procenila je na 180 miliona evra, od čega se 25 miliona odnosi u samo proširenje kapaciteta LNG-a, a 155 miliona evra u proširenje gasovodne mreže.
U smislu evropskih kapaciteta pojedine zemlje bi mogle investirati ogromne svote novca u infrastrukturu za uvoz gasa koji im neće trebati. Taj rizik naglašava se za praktično sve najveće ekonomije EU (Nemačka, Francuska, Italija, Španija), ali i za Veliku Britaniju i Tursku.
“Ovo je najskuplja i suvišna polisa osiguranja na svetu. Evropa mora pažljivo da uravnoteži svoje gasne i LNG sisteme i da izbegne preokret od pouzdanosti do preteranosti”, upozorava Ana Marija Džaler Makarevic, analitička IEEFA Evrope.
Prekomerno projektirane mreže, kaže, skupe su za izgradnju i održavanje. “Odluke o proširenju evropske LNG infrastrukture moraju se temeljiti na budućim potrebama potražnje, pri čemu treba uzeti u obzir da EU planira da smanji potražnju za gasom za najmanje jednu trećinu do 2030. godine”, poručuje.
U sažetku analize IEEFA-e navodi se, na primer, i da su se tokovi ruskog gasa iz cevi u Evropi prošle godine značajno smanjili u poređenju s prethodnom godinom, dok je uvoz LNG-a porastao na 20,2 milijarde kubnih metara (godinu pre 18). U trećem tromesečju prošle godine zabeležen je porast od 136 posto u uvezenom LNG-u iz Rusije u poređenju s istim kvartalom godinu pre, ističe se. Prošle godine su najveći uvoznici ruskog LNG-a bile Francuska, Španija i Belgija, pri čemu im je u odnosu na prethodnu godinu uvoz povećan 50 posto, pa i nešto više.
Ukupno je uvoz LNG-a u Evropu prošle godine porastao za 60 posto, i to u prvom redu iz SAD-a (+143%), s tim da je iz Katra povećan 23, a iz Rusije za 12 posto.
Najveći uvoznici LNG-a, ukupno gledano, bili su Francuska, Španija i Velika Britanija, a slede ih Holandija, Turska, Italija i Belgija. Belgija beleži i najveći godišnji porast (136%), ali gotovo je udvostručen i u Francuskoj i Holandiji.
S uvozom LNG-a povezani su pak i najupečatljiviji skokovi u hrvatskoj robnoj razmeni u 2022. Zahvaljujući tom energentu vrednost uvoza iz SAD-a dosegla je čak 3,18 milijardi evra, što je u odnosu na godinu pre 5,5 puta veći finansijski iskaz uvoza.
U IEEFA institutu, koji kao svoju misiju ističu ubrzanje prelaza na raznoliku, održivu i profitabilnu energetsku ekonomiju, očekuju da će se potražnja za LNG-om i ove godine povećati. Međutim, računaju da će se potom u narednim godinama smanjiti, uglavnom zbog predviđenog smanjenja potražnje za gasom u zemljama EU.
