Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u zadnjim podacima je smanjila procjenu ekonomskog rasta Bosne i Hercegovine za ovu godinu na 1,5 odsto, što je za 0,5 odsto manje u odnosu na prognozu iz maja.
Iz EBRD-a su saopštili da su kratkoročni izgledi zamagljeni tekućim usporavanjem na ključnim izvoznim tržištima, pri čemu se industrijska proizvodnja u prvoj polovini godine smanjila u odnosu na isti period prošle godine.
“Ekonomija BiH porasla je za 1,1 odsto na godišnjem nivou u prvom tromjesečju 2023. godine zbog usporavanja vanjske i domaće potražnje. Pad industrijske proizvodnje i rast uvoza nadmašio je rast izvoza. Zbog visoke inflacije potrošnja domaćinstava se smanjila, što je dovelo do toga da rast zavisi od ulaganja u sektorima kao što su maloprodaja, turizam, te informacione i komunikacione usluge”, piše u saopštenju.
Dodaje se da je deficit tekućeg računa porastao u prvom kvartalu.
“Kako se potrošnja domaćinstva smanjivala uprkos visokoj inflaciji, rast se oslanjao na investicije i usluge kao što su trgovina na malo, turizam i informisanje i komunikacije. Godišnja inflacija smanjena je na četiri odsto u julu 2023. godine sa 14,1 odsto u januaru 2023, odražavajući globalnu dezinflaciju i usporavanje domaće potražnje. Da bi zaštitila raspoloživi dohodak, Federacija Bosne i Hercegovine odredila je maksimalnu maloprodajnu maržu na određene namirnice, koja vrijedi od septembra 2023. Fiskalna politika ostaje ekspanzivna, kako vlasti povećaju minimalnu platu i penzije u oba entiteta”, objašnjavaju iz EBRD-a.
Ističu da se očekuje rast od samo 1,5 odsto u 2023. godini, sa značajnim rizicima pada, prije nego što se oporavi na tri odsto u narednoj godini.
Dragan Gligorić, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, istakao je za “Nezavisne novine” da ekonomski rast BiH pada jer niko nije očekivao da će inflacija biti ovako uporna.
“Niko nije očekivao da će biti ovako značajno monetarno ‘stezanje’, odnosno rast referentnih kamatnih stopa koje su vršile Evropska centralna banka (ECB) i Sistem federalnih rezervi (Fed). Veće kamatne stope su te koje imaju negativan uticaj na investicije i privredni rast. Takođe, imamo situaciju da su i cijene nafte u porastu, što utiče na veće troškove proizvodnje i čini to da je proizvodnja skuplja i manje isplativa”, naveo je Gligorić.
Dodao je da je i situacija u Ukrajini uticala na ovo jer, kako vrijeme prolazi, ne nazire se kraj ovog konflikta, što ima negativan uticaj na privredni rast jer povećava neizvjesnost.
“Svim ovim faktorima je zajednička neizvjesnost. Veliki nivo neizvjesnosti, rast kamatnih stopa, inflacija, odnosno nestabilnost, prema mom mišljenju, glavni je razlog smanjenih prognoza ekonomskog rasta u odnosu na situaciju kada su pravljene i kada smo imali malo optimističnija očekivanja”, zaključio je Gligorić.
Podsjećamo, i Centralna banka BiH je prije nekoliko dana smanjila projekciju ekonomskog rasta ove godine, te ga prognozirala na 1,6 odsto, dok S&P Global Ratings predviđa rast od dva odsto.
