Sve su jasnije “pukotine” u ukrajinskom društvu – na jednoj strani su oni koji se moraju boriti u rovu, a na drugoj oni kojima je ring politika.
Poslednji u nizu takvih slučajeva je onaj Antona Droboviča koji je odbio mesto zamenika ministra kulture. Drobovič je bio rujivodilac ukrajinskog Instituta za nacionalno pamćenje i imao je dobre reference, ali se tokom prethodnih meseci zaglavio boreći se u najopasnijim operacijama ukrajinske vojske u regionu Zaporožja.
“Odlučio sam da imam važnijeg posla na prvim linijama”, kazao je odbivši ponudu.
“Ekonomist” navodi da je Drobovič samo jedan u nizu Ukrajinaca koji su se našli između dva sveta koja se sve više razlikuju: sumorne stvarnosti rovovskog rata i sve oštrijeg političkog fronta u Kijevu.
Opozicija, koja je u početku rata u Ukrajini bila skrajnuta, polako diže glavu i upozorava da je to nadmetanje u Kijevu već učinilo Ukrajinu “nestabilnom”, a takođe upozoravaju i da se greške prave “na sve strane”.
Pokušaj predsednika Volodimira Zelenskog da “centralizuje donošenje odluka” i “ućutka protivnike” već je imao suprotan efekat, navodi se dalje u tekstu.
Pukotine su se pojavile ne samo na političkim linijama nego, što je najviše zabrinjavajuće, između vojnog i političkog vođstva.
Već se neko vreme priča da su odnosi između predsednika Zelenskog i njegovog vrhovnog zapovednika Valerija Zalužnog užasni.
O razlikama u mišljenjima prvi put je izveštavano u leto prošle godine, a nedavni iskreni intervju “Ekonomista” s generalom, u kom je izjavio da je rat u Ukrajini došao do mrtve tačke, izneo je taj sukob na videlo.
Zelenski je potom javno ukorio svog generala zbog naslova, a onda je u kasnijem intervjuu upozorio Zalužnog da se drži vojnih poslova umesto da se “bavi politikom”.
Jedan visoki ukrajinski zvaničnik iz tamošnje vlade rekao je “Ekonomistu” da je sukob Zelenskog i Zalužnog rezultat propale kontraofanzive. Isti zvaničnik međutim kritikuje Zalužnog, tvrdeći da mu je bilo mudrije da nije protivrečio optimističnijim javnim stavovima svog predsednika.
Ipak, priznao je da bi malo ko u vladi mogao prigovarati zaključčcima Zalužnog.
“Političari kažu da su njihovi generali kreteni obučeni u Sovjetskom savezu. A generali govore da su političari “budale” koje se mešaju. Pobeda ima mnogo očeva, ali niko ne želi biti roditelj zastoja.”
Drugi faktor u sukobu na liniji predsednika i Generalšataba je prijavljena kriminalistička istraga o odbrani južne Ukrajine. To je bilo jedino područje na kom su ruske snage uspele da ostvare brzu i važnu pobedu u februaru i martu 2022, stvarajući novi kopneni koridor do Krima u nekoliko sedmica.
Zalužni je, kažu neki izveštaji, trenutno imenovan samo kao svedok istrage, ali to se može promeniti u nešto ozbiljnije. Neki kažu da je mogućnost podizanja krivične prijave osmišljena da bi ga “ukrotili”.
Zalužni nije iskazao nikakve političke ambicije, a njegovih nekoliko koraka u političkoj areni bilo je sve samo ne spretno.
Ali to ne znači da on ne predstavlja pretnju Zelenskom. Interna anketa u koju je imao uvid “Ekonomist” pokazuje da predsednik, nekada hvaljen, sada je upleten u korupcionaške afere i ima podršku od oko 32 odsto, dok još uvek cenjeni general Zalužni ima oko 70 odsto. Ukrajinski obaveštajac Kirilo Budanov takođe ima bolje ocene od predsednika 45%.
Ista anketa sugeriše da Zelenski veoma rizikuje da izgubi predsedničku poziciju ako se ikada sukobi sa svojim vrhovnim zapovednikom.
