Javne institucije u Bosni i Hercegovini trenutno nemaju nikakvu zakonsku obavezu da objavljuju informacije od javnog interesa.
Zbog toga su organizacije civilnog društva u BiH uputile inicijativu nadležnim institucijama sa zahtjevom da se što prije pristupi izmjenama Zakona o slobodi pristupa informacijama BiH. Iako je Prednacrt Zakona napisan u skladu sa evropskim standardima, kako tvrde u Ministarstvu pravde BiH, pojedine stavke su unazađene, kada je u pitanju slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
U Bosni i Hercegovini institucije trenutno ne objavljuju informacije o trošenju budžetskog novca, javna preduzeća kriju podatke o poslovanju, a pravosudne institucije informacije o završenim sudskim procesima.
Prednacrt Zakona o slobodi pristupa informacijama je spreman i predviđa osnivanje Centralnog portala institucija BiH, na kome bi bile dostupne sve informacije od javnog značaja. Ipak, izuzetaka od tog pravila je previše, tvrde u nevladinom sektoru.
“Posebno u smislu postavljanja zaista široke liste izuzetaka od slobodnog pristupa informacijama koje mogu dovesti do još gore prakse od one koju sada imamo”, kaže Ivana Korajlić iz Reansparensi internešnela BiH.
To znači da ne moraju biti objavljeni podaci koji imaju oznaku tajnosti, ako spadaju pod poresku tajnu, ako bi objavljivanje naškodilo ugledu strane u postupku, ako bi onemogućilo rad inspekcijskih organa i slično.
Dobra stvar je da sudovi ne mogu više godinama da odugovlače sa upravnim sporovima koji se tiču slobode pristupa informacijama, jer su im postavljeni rokovi. Ali rad s medijima je unazađen, jer se ionako dugački rokovi za dostavljanje informacija od javnog značaja opet produžavaju.
“Ono što je takođe problematično, i što može otežati rad i samim medijima, jer se produžava rok za dostavljanje informacija. Sada ugovorni organ može produžiti rok sa 15 na čak 30 dana.“
Iz novinarske zajednice poručuju da je zadatak institucija da budu otvoreniji prema medijima, koji su prenosnici informacija prema građanima.
Iz Ministarstva Pravde BiH ne obaziru se na kritike i poručuju da je prednacrt Zakona o slobodi pristupa informacijama napisan u skladu sa evropskim standardima.
“U tekst predloženog propisa ugrađene su i sugestije TAIEX eksperata, čime bi se zakonodavstvo o slobodi pristupa informacijama na državnom nivou uskladilo sa međunarodnim i evropskim standardima, a jedna od preporuka TAIEX eksperata odnosi se i na poštovanje principa proaktivne transparentnosti.” – poručuju iz Ministarstva pravde BiH.
Ipak, iz Transparensi Internešenela odgovaraju da će putem komentara i sugestija pokušati da unaprijede određene stavke koje se tiču i rokova za dostavljanje informacija, ali i navodnih izuzetaka od objavljivanja podataka koji su od javnog značaja.
