Planirani sastanak Putina i Kim Džong Una daje novi uvid u rusku strategiju u Ukrajini, kao i upozorenje na šire opasnosti za svet, piše britanski Telegraf.
Kako kijevska kontraofanziva traje već četvrti mesec, s ograničenim uspehom i nekoliko ruskih protivnapada, postaje jasno da bi plan Moskve mogao da bude da dopusti Ukrajini da iscrpi svoje ljude, tenkove, granate i rakete protiv najčvršće linije Surovikinove linije, prenosi Jutarnji list.
Razmišljanje bi moglo biti da će, nakon što ukrajinske manevarske snage opremljene i obučene uz pomoć Zapada budu uništene, Rusija moći da pokrene sopstvenu veliku ofanzivu, možda već u januaru.
Nakon gotovo dve godine borbi koje se više upoređuju s Prvim svetskim ratom nego s Drugim, ovaj plan podseća na nemački Kajzeršlaht, prolećnu ofanzivu koja je započela u martu 1918. i odbacila protivnike, zauzevši više teritorija nego što je bilo koja strana uzela u prethodne četiri godine rata.
To je postignuto tako što su Nemci ostavili nepijetalje da “iskrvare” dok su iza linija stvarali ogromne rezerve ljudstva i oružja, spremni da pokrenu razorni napad sličan onome što su Britanci nameravali, ali nisu uspeli da postignu, tokom bitke na Somi 1916.
Problem za Putina je taj što, dok pokušava da samelje ukrajinske snage, troši ogromne količine municije, posebno artiljerijskih granata i balističkih projektila, te vrlo veliki broj tenkova.
Dok Rusija ima veću vojnu industrijsku proizvodnju od većeg dela Zapada, i nastavlja da mobilizuje desetine hiljada ljudi svakog kvartala na redovbnoj bazi, njene osnovne zalihe ostaju nedovoljne za nivo troškova potrebnih za novu veliku ofanzivu.
Tu bi Pjongjang mogao da uskoči. Severna Koreja šalje velike količine granata, raketa i projektila Rusiji već najmanje godinu dana, smatraju na Zapadu, a veliki broj pošiljki organizuje Vagner grupa pokojnog Jevgenija Prigožina. Podseća se i da je nedavno u Pjongjangu bio i Putinov ministar odbrane Sergej Šojgu.
Severna Koreja ima velike zalihe teškog naoružanja i artiljerijske municije. Mnogo je oružja staro i nepouzdano, ali to neće biti važno ako Rusija pribegne svojoj staroj taktici za pobedu: koristeći svoju čistu brojnost, terajući neprijatelja kao što su Nemci 1918.
S druge strane, podrška Rusije koristi i Kimu kao sredstvo za povratni udarac SAD-u, uz nedvosmisleno odobrenje Pekinga. Ali, navodi dalje britanski list, podrška Severne Koreje neće doći bez velike cene.
Osakaćenom zapadnim sankcijama, Pjongjangu su preko potrebni nafta, hrana, đubrivo i sirovine kojih Rusija ima u izobilju.
Ali ono što više zabrinjava jeste mogućnost snabdevanja Severne Koreje čvrstom valutom i tehnologijom za severnokorejski program nuklearnog oružja, posebno za razvoj interkontinentalnih balističkih projektila.
Putin bi mogao imati na umu i pregovarački adut kako bi podstakao već klimavu američku administraciju da pritisne Kijev i primora ga na prekid vatre.
Kakva god bila diplomatska dvostruka igra, Zapad bi sada trebalo da pomažei Ukrajini da se pripremi u slučaju da njihova sadašnja ofanziva ne uspe, dopuštajući Putinu da pokrene svoj Kajzeršlaht, zaključuje Telegraf.
Ako ovaj apokaliptični scenario iz 1918. postane stvarnost, biće potreban ogroman napor Zapada, kao i Ukrajine – veći nego što je već uložen. Biće veoma skupo za sve, s potencijalnim posledicama koje su previše zastrašujuće da bi se o njima razmišljalo, piše list.
