Evropska centralna banka (ECB) u narednom periodu namjerava da uvede digitalni evro, koji bi uključivao offline funkcionalnost koja bi korisnicima nudila nivo privatnosti sličan gotovini, za plaćanja u fizičkim trgovinama i između pojedinaca.
Iz ECB-a su objavili prvi izvještaj o pripremnoj fazi digitalnog evra, koji su započeli 1. novembra prošle godine, a sve s ciljem postavljanja temelja za potencijalno izdavanje digitalnog evra.
“Kada plaćaju offline, detalji ličnih transakcija bili bi poznati samo platiocima i primaocima, te ne bi bili dijeljeni s pružaocima platnih usluga, eurosistemom ili bilo kojim pružaocima podržavajućih usluga.
Tokom posljednjih mjeseci ECB je dogovorio tehničke opcije potrebne za garanciju da će online transakcije digitalnim evrom pružiti još viši nivo privatnosti od trenutnih rješenja digitalnog plaćanja, uz istovremeno osiguravanje snažne zaštite krajnjih korisnika od prevara.
Eurosistem bi koristio najsavremenije mjere, uključujući pseudonimizaciju, hashing i enkripciju podataka, kako bi osigurao da ne može direktno povezati transakcije digitalnim evrom s određenim korisnicima”, objasnili su iz Evropske centralne banke.
Dodali su da bi, u skladu sa trenutnom praksom, pružaoci platnih usluga imali pristup samo ličnim podacima koji su potrebni za osiguranje usklađenosti sa zakonima EU, poput propisa o suzbijanju pranja novca.
“Za korištenje podataka u komercijalne svrhe, pružaoci platnih usluga trebalo bi da imaju izričitu saglasnost korisnika. Kao izdavalac i pružalac platne infrastrukture za digitalni evro, ECB će biti pod nadzorom nezavisnih tijela za zaštitu podataka koja će pratiti njenu usklađenost s Evropskom odredbom o zaštiti podataka (EUDPR) i Opštom odredbom o zaštiti podataka (GDPR)”, naveli su iz ECB.
Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je za “Nezavisne novine” da bi uvođenje digitalnog evra olakšalo plaćanja u online prostoru i na taj način omogućilo funkcionalniju online trgovinu.
“Njegovim uvođenjem bi se prevazišla ograničenja za digitalna plaćanja oličena u standardnim bankarskim uslugama kao što su prenosi sredstava i kartična plaćanja. ECB želi da osigura na evropskom prostoru jedinstven koncept koji će u cjelosti biti evropski”, objašnjava Mlinarević.
Prema njegovim riječima, Bosna i Hercegovina će shodno svojoj opredijeljenosti za evropske integracije, a i dominantnoj trgovinskoj povezanosti sa EU, morati pratiti ove trendove.
“Imajući u vidu da bankarski sektor BiH dominantno čine bankarske grupacije iz EU, za očekivati je da će vrlo brzo digitalni evro biti i u njihovoj ponudi. To će biti ubrzano i činjenicom da će ECB plaćati naknade bankama koje budu nudile usluge digitalnog evra”, zaključio je Mlinarević.
