Politika

Dodik: Na istoj smo strani kao Tramp – Bajden želi zlo i njemu i Srpskoj

Ukoliko Trampova administracija bude objektivna, sarađivaćemo sa njom, jer to je Amerika koja se neće intervencionistički ponašati kao Bajden. Mi nemamo problem sa SAD, imamo problem što nam Bajdenova administracija želi zlo. A to zlo su željeli i Trampu. Načelno smo na istoj strani sa novom administracijom, kaže za Sputnjik Milorad Dodik.

– Za Srbe, Srbiju i Republiku Srpsku, nije bilo gore američke strukture Demokratske partije. Ta činjenica svakako izaziva očekivanje da će sa Donaldom Trampom u Beloj kući biti lakše – kaže Dodik i dodaje da ne očekuje da će novoizabrani američki predsednik navijati za Srbe, ali da će barem imati priliku da ljudima iz njegove administracije objasni pravo stanje stvari.

 

– U okviru Demokratske stranke preko 450 raznih političara višeg i nižeg ranga svoje karijere je napravilo na lažima o Srbima. E sad, ovo nekako simbolički znači da će, imajući u vidu da su se zamjerili i Trampu, on to sve očistiti i da će ih poslati u političku penziju, bar na četiri godine. To je ista ona administracija koja je htjela da ga ubije dva puta, ili koja ga je izgonila na sud. Ista ona koja i mene izgoni na sud. Tako da bi to mogao da bude simbolički znak promene. Koliko ćemo mi uspeti u tome, zavisi od nas. Mi primarno želimo mir, želimo Dejtonski sporazum, ali onako kako je napisano, a ne kako se to interpretira svih ovih godina. Ako to ne bude bilo moguće, onda se mora veoma brzo doći do momenta kada ćemo predložiti proces mirnog razlaza. Ponavljam, mirnog, nenasilnog razlaza – ističe Dodik.

Intervju prenosimo u cijelosti:

Miran razlaz ste već predlagali nekoliko puta?

Јesam, naravno. Neki moji politički oponenti kažu, to je kao politika. Šta bi bilo drugo nego politika? Ali politika, da bi se realizovala, uvek ima svoj tajming, Isto kao što u prirodi, ako žena zatrudni, rodi za devet mjeseci, ne može roditi za godinu i po. U politici, neke stvari mogu da se u nekom trenutku realizuju, neke ne mogu. Јa mislim da je ovo realan pristup prema životu, prema stanju.

Očekujete li promene u američkoj ambasadi u Sarajevu?

Naravno da će ih biti. Promijenjen je dosadašnji američki ambasador Marfi, on je već otišao. On je i trebalo da ode. Koliko znam, u procesu izbora je novi ambasador koga je predložio Bajden. On na svu sreću nije završio proceduru u Senatu. Senat je sada pod upravom republikanaca, a verujem da će i sam Tramp htjeti da imenuje nove ljude. Tako da, vidjećemo kako će to sve izgledati. Samo ću reći da u prvom mandatu kada je Tramp pobijedio, ja sam prije njegove pobejde bio na njegovoj strani. Bio sam u Ilinoisu, u Milvokiju, bio sam u mnogim državama u Vašingtonu, u Njujorku i svugdje gdje sam bio sa srpskom zajednicom tražio sam da se ona opredijeli i glasa za Trampa. Supruga i ja, kao i Željka Cvijanović koja je tada bila predsjednik Republike Srpske (ja sam bio član Predsjedništva BiH) dobili smo poziv od Trampa za njegovu prvu inauguraciju. Prvo mi nisu dali vizu da uđem u Ameriku, a onda su mi dva dana pre inauguracije uveli sankcije. Razumijem da Tramp u prve četiri godine nije mogao zbog duboke države nešto da uradi. Ali vjerujem da će sada dobro pogledati koliki obim nepravde se činio prema njemu u Americi, a onda mora da razmišlja i koliko je bilo nepravde prema drugima koji nisu Amerikanci.

Na poslednjem ročištu na suđenju Vama i Milošu Lukiću utvrđena je poražavajuća činjenica – u Sarajevu ne postoji tekst Dejtonskog sporazuma. Tužioci su ga tražili na sajtu UN-a, ali ni tamo ga nema. Gdje se nalazi Dejtonski sporazum? Šta je sa njim?

Nikad nije ni došao u BiH, nikada nije zvanično zaveden. A u međuvremenu je propao zato što su Amerikanci svojim intervencionizmom sve učinili da odredbe Dejtonskog sporazuma danas ne postoje, sem u nekim olupinama. BiH, odnosno muslimanska strana, nikada nije pristala na Dejtonski sporazum. Ona ga je od početka, od prvog dana rušila i zato je teško onima koji pokušavaju da nešto provedu na sudu, ako je to uopšte sud, da dokažu da to postoji. I zato je bilo važno vidjeti da, recimo, ozbiljna zemlja, kao što je Srbija, ima Dejtonski sporazum, a BiH kao neozbiljna zemlja nema i neće ga nikad imati.

Kako onda svjedoci na suđenju vama mogu da tvrde da nešto nije autentično ili jeste autentično, ako nemaju uvid u dokument?

Svjedoci mogu svašta da govore. Tužilaštvo laže, to je nesumnjivo, ali autentičnost, zna se ko dokazuje. Oni sada pokušavaju da promovišu da se Dejtonski sporazum nalazi na nekim sajtovima raznih pododbora u Ujedinjenim nacijama. Ujedinjene nacije nikada ništa nisu imale sa Dejtonskim sporazumom. Trebalo je da budu obavještene o njemu, ali one nisu depozitar Dejtonskog sporazuma.

Nema ga na sajtu Ujedinjenih nacija?

Nema ga, naravno, ali ovde se pokazalo da je ovih dvadeset i više godina bilo laž. I da je to veliki ozbiljan blef koji je trebao da razgradi Republiku Srpsku i da ona nestane. A kad im je bilo potrebno da se brane, govorili su da postoje neke odredbe Dejtona koje niko ne zna, koje nisu zvanične, da postoje interpretacije. Ali autentičnog dokumenta nema. Originalni Dejtonski sporazum postoji u Srbiji. Srbija je kao potpisnik Dejtonskog sporazuma depozitar i mi taj dokument imamo. Ovde se radi o tome da BiH nema, da Muslimani nisu nikad sjeli i nisu pristali na njega, nisu ga nikad usvojili.

A gdje su onda granice Republike Srpske? Ako nema Dejtonskog sporazuma da li su granice Republike Srpske tamo gdje su bile prije njega?

Granice su prema Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Federaciji BiH jasno postavljene već trideset godina, žive i Republika Srpska funkcioniše na svojoj teritoriji. I to je tamo gde se steklo pravo, a pravo smo steklo upravo na toj liniji, na granici između entiteta. Zato oni ne žele da kažu da postoji granica. U Dejtonskom sporazumu piše. Kao što sam rekao, Srbija je depozitar Dejtonskog sporazuma i mi znamo gdje su granice. Ima Aneks 2, ja mislim, koji određuje gdje su granice između entiteta i mi smo to proveli. Trideset godina te granice žive.

Koliko vam teško pada ovo suđenje? U stvari, da li vam uopšte pada teško?

Pa ne mogu da kažem da je teško, najteža je ta obaveza da odete. Ali, odlučio sam da pokažem svu tu zavrzlamu, svu to nekorektnost, svu tu izmišljotinu i svu tu farsu, a to ne možete ako ne učestvujete u tome. Meni je, kao političaru i državniku važno da pokažem nesposobnost tog sistema. Bez obzira šta oni učinili, presudili mi ili ne, ili me oslobodili, oni će pokazati svu trulost tog sistema koji su oni sami nametnuli. Dakle, imate nelegalne institucije koje progone izabranog predsjednika. Morate da o tome govorite. A drugo, kako je moguće da prihvatite stranca koji nije imenovan kako piše, da ga izabere pet zemalja i da ga potvrdi Savjet bezbjednosti. On je došao tu zato što su arogantni Amerikanci iz Bajdenove strukture smatrali da je dovoljno da oni nešto kažu i da to tako postoji. Mi smo potpuno uvereni da su oni sebi napravili kolac i zabijaju ga na taj način da će BiH se raspasti nakon ovog procesa.

Related Articles

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button