Što se tiče odgovora na pitanje “kako”, događaji ove nedelje učinili su stvari malo jasnijima.
Kineske ratne igre bez presedana uključivale su ispaljivanje projektila u vode oko Tajvana, kao i navodno iznad samog ostrva, zajedno sa pomorskom blokadom i preletima borbenih aviona. Ranije ove nedelje PLA je vežbala amfibijsko iskrcavanje na plaži nasuprot Tajvanu.
Neke ili sve ove stvari mogle bi da se pojave u bilo kojoj budućoj vojnoj operaciji. Verovatno je da će Peking umesto toga ipak da izvede progresivno i postepeno gomilanje snaga, pri čemu će svaki novi korak u tom gomilanju biti taman toliki da ne bude dovoljan povod Zapadu da vojno uzvrati na taj potez.
Smatra se da je cilj Pekinga da pritisne Tajvan sve dok mu jedina preostala opcija ne bude saradnja.
Uopšteno, postoje četiri moguća scenarija koja bi mogla da se dese. 1.Blokada Tajvana
Produženje vojnih vežbi moglo bi da se iskoristi da se Tajvan iscrpi financijski, ekonomski i operativno. Tako bi se iscrple tajvanske oružane snage koje bi se dugo vremena držale u stanju visoke pripravnosti. Takođe bi se omogućilo Kini da rasporedi vojne snage na najbolje moguće položaje kako bi mogla brzo da pokrene napade.
Koristeći vežbe poput onih koje se sprovode ove nedelje kao izgovor, nametanje carine i uspostavljanje zone zabrane leta moglo bi se lako sprovesti kako bi se Tajvan izolovao od svake spoljne pomoći.
Sedam zona u kojima kineske snage trenutno izvode vežbe odabrane su zbog njihove važnosti u potencijalnoj kampanji zatvaranja ostrva i osujećivanja strane intervencije, smatra general major Meng Sjangking, profesor strategije na Univerzitetu nacionalne odbrane u Pekingu 2.Kina napada mala ostrva Fuđena
Mala ostrva provincije Fuđen, od kojih se neki nalaze na manje od 10 kilometara od kineskog kopna, Kina već dugo smatra delom svoje teritorije.
Tu spadaju ostrva Macu, severozapadno od Tajvana, i Kinmen, lanac istočno od obale kineskog grada Sjamena. Peking bi mogao da izvršiti invaziju na neka ili sva ostrva na kojima živi oko 20.000 ljudi, uz minimalne troškove.
Svaki odgovor sem vojne podrške potakao bi Kinu da bude “pustolovnija”, potencijalno veoma slično ruskom zauzimanju Krima 2014, navodi “Jutarnji list”. Ostrva su dovoljno mala da mnoge zemlje možda ne žele da rizikuju sveopšti rat oko njih. Ali, američki Zakon o američko-tajvanskim odnosima ih smatra delom Tajvana pa bi se SAD mogle osećati primoranima da intervenišu.
Raketni napad
Kako bi pokušao da oslabi Tajvan, a istovremeno smanji rizik od uključivanja u potpunu invaziju, Peking bi u trećem potencijalnom scenariju mogao da se odluči za ograničene napade iz vazduha.
Obalska odbrana, radari i aerodromi bili bi najverovatniji ciljevi. Kina bi verovatno izbegla targetiranje glavnih naseljenih mesta kako bi namamila Tajvan za pregovarački stol bez stvaranja žrtava kako ne bi ojačala odlučnost javnosti vezano uz odbranu. U ovom scenariju, SAD bi verovatno povećale spremnost svojih snaga u regionu, posebno Japanu. Tokio bi takođe mogao da stavi svoju vojsku u pripravnost.
Takvim potezom rizikovalo bi se “upadanje u najgore od oba sveta”, odnosno nanošenje dovoljno štete Tajvanu da se ostatak regiona natera da obrati pažnju ali ipak ne toliko da se iz temelja promeni strateška situacija, kaže Kaušal.
Peking bi takođe morao da bude spreman za intenzivniji odgovor i, ako to bude potrebno, za potpunu invaziju. 4.Potpuna kopnena invazija
U slučaju sveobuhvatnog napada, Kina bi nastojala da iskrca trupe na strateškim tačkama, jureći preko više od 100 kilometara dugog Tajvanskog moreuza pod zaštitom raketa i borbenih aviona kako bi odvratila pažnju tajvanske odbrane.
Diplomatski izvori rekli su “Telegrafu” da Peking veruje kako postoji “dvodnevni okvir” za preuzimanje ostrva, odnosno da imaju dva dana za izvrše napad pre nego što Zapad uspe da im u potpunosti odgovori, što je lekcija koju je Kina naučila iz ruske invazije na Ukrajinu.
Sajber ratovanje verojatno će da se koristi u velikim razmerima kako bi se ometali oblici komunikacije Tajvana i posejala panika među populacijom, sa ciljem što bržeg slamanja odbrane i volje za otporom.
Kineska flota i podmornice nastojale bi da unište tajvansku mornaricu, kao i bilo koje brze letelice koje bi pokušavale da zaustave napredovanje vojnih nosača, ili bi postavili mine na strateška mesta sletanja. Kineska mornarica takođe bi delovala kao paravan na severu i istoku, odsecajući sva potencijalna pojačanja iz Japana ili SAD.
Međunarodni dogovor
Tajvan bi nastojao da odgovori korišćenjem opreme skrivene u njihovim urbanim džunglama i planinskim mestima. Civilno stanovništvo bilo bi mobilizovano kao posmatrači na plaži, protivtenkovski i PVO timovi i gerilske snage. Izviđačke bespilotne letelice i mobilne radarske platforme koristile bi se za identifikaciju meta za uništenje.
Međunarodni odgovor bio bi gotovo zagarantovan, na čelu sa Vašingtonom i verovatno savezničkim Japanom i možda Australijom.
Druge regionalne sile, poput Indije, verojatno bi nadodale političku, ekonomsku i retoričku potporu, ali se od njih ne bi očekivalo da vojno intervenišu. Većina zemalja nastojala bi da “zaštiti” svoju poziciju između Kine i SAD, rekao je Kaušal.
Velika Britanija verovatno ne bi imala izravnu vojnu moć koja bi mogla da odgovoriti na kineski napad, ali bi mogla da pruži obaveštajne i sajber usluge svakom odgovoru na kineski napad.
